Čelično prijateljstvo Rusije i Kine: Nova faza multipolarnosti

Nedavno je kineski šef diplomatije Van Ji izjavio da su kinesko-ruski odnosi "čvrsti kao stena" i da su "slobodni od mešanja i pokušaja da se između Moskve i Pekinga poseje razdor". Strateško partnerstvo Rusije i Kine je, takođe, "otporno na sve promene u međunarodnoj situaciji", naglasio je Van Ji.

Kina i Rusija nemaju potrebu da stvaraju politički blok ni vojni savez. Kineski diplomata je istakao da odnosi Moskve i Pekinga nisu usmereni "protiv bilo koje treće zemlje", kao i da su u njihovi "osnovni principi principi nepridruživanja i odbijanja svake konfrontacije." Posebno konfrontacije sa Sjedinjenim Državama, koje ne samo da danas priželjkuju novi hladni rat, već su spremne da izazivaju nove ratove širom sveta u cilju održavanja sopstvene hegemonije.

Tridesetog decembra prošle godine, predsednici Kine Si Đinping i Rusije Vladimir Putin održali su zajedničku video-konferenciju, na kojoj je Si primetio da "partnerstvo i strateška interakcija dve države pokazuju veliku otpornost". Putin je uzvratio kineskom kolegi pozivom da na proleće poseti Rusiju, nazivajući ga "prijateljem" i poručujući mu da ga "Moskva čeka".

"Ove godine održali smo dva sastanka licem u lice, nekoliko puta smo razgovarali telefonom i produbili bliske strateške kontakte", podsetio je tokom video -konferencije kineski predsednik. Si je, takođe, rekao da je Kina spremna da poveća stratešku saradnju sa Rusijom, "posebno u vreme teške situacije u svetu."

Ruski predsednik je izjavio da odnosi između Moskve i Pekinga dobijaju na značaju kao faktor stabilnosti i da Rusija želi da pojača vojnu saradnju s Kinom, preneo je Rojters.

Multipolarnost ili unipolarnost

Istog dana reagovao je Vašington, koji je izrazio veliku zabrinutost zbog jačanja kinesko-ruskog prijateljstva. Zašto Sjedinjenim Državama toliko smeta prijateljstvo ove dve zemlje?

Doduše, upravo Vašington ima ne male zasluge za jačanje "partnerstva i strateške interakcije" između Rusije i Kine. SAD su proteklih godina učinile sve što su mogle da učvrste i osnaže rusko-kinesko prijateljstvo.

S jedne strane "velike geopolitičke table" danas stoje SAD, kao dosadašnji planetarni hegemon koji stalno raspiruje nove ratove, s druge strane su Rusija i Kina, kao faktor mira i stabilnosti u svetu. Faktički, svet je sa ove tri sile već ušao u novu fazu multipolarnosti, s tim što SAD i dalje pokušavaju da se ponašaju kao "unipolarna svetska sila".

SAD danas u ratovima vide jedinu priliku da opstanu kao planetarni hegemon. Ovde nije reč samo o konfliktu u Ukrajini, koju otvoreno podržava i naoružava Zapad.

"Visoko u ratnim planovima Amerike, naravno, nalazi se i Kina", primećuje novinar Siniša Ljepojević. "Na osnovu onoga što dopire do medija, utisak je da se u Vašingtonu procenjuje da Kina još nije spremna za ratni sukob. I zato SAD zagovaraju nove provokacije." U igri je čak i Indija, kojoj je Vašington takođe namenio sličan scenario. "Naravno, pre svega se za to koristi Tajvan i Južno kinesko more, ali je pomalo neverovatno da se u američkim krugovima još uvek računa da bi i Indija mogla da posluži za izazivanje rata protiv Kine."

Novi model međunarodnih odnosa

I Rusija i Kina, uostalom, danas imaju veoma slične probleme: Rusija sa Ukrajinom, od koje je Zapad napravio svojevrsnu "anti-Rusiju", Kina sa Tajvanom, kineskim ostrvom koje gaji separatističke ambicije. Iza Tajvana i Ukrajine stoji "kolektivni Zapad" predvođen Sjedinjenim Državama. Zapad danas naoružava Ukrajinu i pothranjuje separatizam Tajvana. SAD i NATO su danas postale sinonim za rat i haos. Zajednički vojni manevri Rusije i Kine imaju suprotan, smirujući efekat.

Ipak, onaj ko u "strateškom partnerstvu" ove dve zemlje vidi samo reakciju na agresivno neprijateljstvo dosadašnjeg hegemona, promašuje poentu. Kako su više puta isticali zvaničnici ove dve zemlje, saradnja Rusije i Kine predstavlja novi model međunarodnih odnosa za 21. vek, na koji se mogu ugledati i druge zemlje. 

Jednostavno, odnosi Rusije i Kine grade se na drugačijim osnovama. Ovde nije reč o dominaciji jedne zemlje nad drugom. Rusija je 2015. formirala Evroazijski ekonomski savez, kao oblik ekonomskog povezivanja Evroazije. Kina strpljivo gradi svoj "Pojas i put" (BRI), kojeg je još 2013. promovisao Si Đinping u Kazahstanu.

"Pojas i put" i Evroazijski ekonomski savez nisu suprotstavljeni već suštinski komplementarni projekti. Napredovanje jednog podstiče napredovanje drugog. Evroazijske integracije podstiču kineski "Pojas i put", kao što izgradnja BRI konsoliduje stabilnost i ekonomski procvat Evroazije, pa i čitavog sveta.     

Šta plaši Zapad?

Zapravo, pravi geopolitički značaj "Pojasa i puta" i evroazijskih integracija jeste da ostvari najveću strepnju engleskog geopolitičara Helforda Džona Makindera: da "izgradi autonomno evroazijsko ’svetsko ostrvo’". Cilj je isterati SAD iz perifernog Rimlenda i omogućiti miran razvoj čitavog kontinenta.

Inicijativa "Pojas i put" će neizbežno dovesti i do „pomeranja fokusa strategije i trgovine na evroazijsku kopnenu masu sa mora koja ga okružuju i tako smanjiti američku pomorsku nadmoć", uočava norveški geoekonomista Glen Dizen.

Takođe, i Rusija i Kina nastavljaju da jačaju Šangajsku organizaciju za bezbednost, koja sprečava mešanje "trećih sila" u evroazijsku sferu. Šangajsku organizaciju za saradnju osnovale su Kina i Rusija 2001, zajedno sa Kazahstanom, Tadžikistanom, Kirgizijom i Uzbekistanom, sa ciljem da ojačaju privrednu i saradnju u oblasti politike bezbednosti Evroazije.

Konačno, tu je BRIKS, kao organizacija koja povezuje naglo rastuće i dinamične svetske privrede do juče nerazvijenih zemalja i omogućava njihovu plodnu i sve bližu saradnju. Sve to uznemiruje Zapad, potkopavajući njegovu hegemoniju, koja se oduvek zasnivala na pljački i kolonijalizmu. BRIKS danas intenzivno radi i na novoj valuti, koja treba da zameni "petrodolar", koji predstavlja osnovu američke ekonomske moći.

Poseban problem u tome za Ameriku je Saudijska Arabija, dodaje Ljepojević, kao "američki saveznik koji se do sada oslanjao na 'petrodolar', a koja se sada zvanično okreće ka Aziji i Kini, rusko-kineskim integracijama Šangajske organizacije za saradnju i BRIKS-u, i počinje prodaju nafte u 'petrojuanima'".

Prema mnogim mišljenjima, pokušaj BRIKS-a da stvori sopstvenu rezervnu valutu značajno će uticati na američku valutu i stvoriće ozbiljne probleme za SAD.

Kraj zapadne hegemonije

SAD danas žele da diktiraju stavove i Kini i Rusiji, ali one više nisu u poziciji koja bi im to omogućavala, piše kineski "Global tajms". Zato je posebno apsurdna tvrdnja SAD da su se "Kina i Rusija našle na pogrešnoj strani istorije". Dok i Kina i Rusija imaju ključan značaj u obezbeđivanju mira i bezbednosti na evroazijskom kontinentu i igraju konstruktivnu ulogu u održavanju globalnog poretka, SAD se jedino trude da zadrže svoju hegemoniju.

Američkoj hegemoniji se danas zajednički suprotstavljaju Kina i Rusija. U znak solidarnosti sa drugim narodima, Moskva i Peking promovišu multipolarnost i demokratizaciju u međunarodnim odnosima, odlučno se protiveći pokušajima Vašingtona da svima nametne svoje ideale i izazove novi hladni rat, piše ovaj kineski medij. Kako se zaključuje, Rusija i Kina će i dalje jačati međusobnu saradnju, uprkos svim naporima Zapada da razdvoji ove dve zemlje.

Rusija i Kina danas strpljivo grade post-zapadni svet. To nije svet u kome Zapad više neće postojati, već svet u kome neće postojati zapadna (američka) hegemonija.

"Glavni problem za Zapad je da prihvati da bude provincija sveta, a ne njegov centar", smatra ruski geopolitičar Aleksandar Dugin. "Jer, Zapad je samo deo, nikako nije celo čovečanstvo." Rusija se zato bori da ostvari svoje "pravo na samopotvrđivanje", kao što "brani multipolarnost ne samo zbog svoje državne pozicije i nezavisnosti, već i zbog drugih polova - Kine, Indije, islamskog sveta, Latinske Amerike i Afrike". To, dodaje Dugin, nije borba protiv samog Zapada, nego protiv lažne tvrdnje Zapada da je upravo on model i jedini primer progresa.

Zapad više nije model koga je obavezno slediti ili kopirati. Svaka država i svaka civilizacija sada može da sama bira sopstveni nezavisni put. "Zapadni put" više nije obavezan a ni "univerzalan".

Rusija to danas čini i svojom vojnom operacijom u Ukrajini: "Rusija u Ukrajini vodi prvi rat za multipolarnost sveta", smatra ruski filozof, dodajući da je do sukoba došlo jer je Zapad želeo da po svaku cenu održi i sačuva unipolarni sistem i sopstvenu hegemoniju.

Suštinska transformacija međunarodnog sistema

Kina to isto radi na svoj promišljen, "kineski način". "Pojas i put" danas efikasno podriva uticaj MMF-a i Svetske banke, tvrdi Dizen, koji su samo "instrumenti moći za održavanje primata SAD". Neke od očekivanih posledica toga su lančane reakcije u vidu ubrzanog ekonomskog razvoja i jačanja geoekonomske moći pojedinih zemalja i čitavog regiona. Takođe, Kina nastavlja svoje napore u razvoju kompetitivnog međunarodnog sistema plaćanja, što dovodi do podrivanja monopolskog položaja američkih kompanija. To su samo neki od načina transformacije celokupnog međunarodnog sistema. Zajedno s tim, odvija se i internacionalizacija juana. Dopunjen ekspanzijom obveznica denominiranih u juanima i širenjem centara finansijskog kliringa, juan postaje sve češći u trgovinskim i finansijskim transakcijama ne samo u Aziji.

Danas se, uostalom, čak i najbliži saveznici SAD pridružuju ovim inicijativama. Primer za to je uspešan razvoj Azijske infrastrukturne investicione banke. Primer AIIB pokazuje da su se saveznici SAD pridružili ovoj banci bez obzira na žestoki pritisak Vašingtona da se drže dalje od ovog projekta. Zapravo, Japan je jedina država u regionu koja je odlučila da se ne priključi ovoj inicijativi.

Rusko-kinesko strateško partnerstvo je postalo efikasan način da se oblikuje "post-zapadni svet". Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin već su ranije izjavili da "prijateljstvo između dve države nema granica, i da nema 'zabranjene' oblasti saradnje", pozivajući u zajedničkoj izjavi NATO da zaustavi svoje širenje.