Krvavi Uskrs i vojni sporazum: Kako je američka demokratija rehabilitovala špansku diktaturu

Vaskrs je 1944. godine pao u aprilske dane slično kao i ove 2025. godine, ali su taj 16. i 17. april ostali upamćeni kao "Krvavi Uskrs" i dani kada je saveznička avijacija, američka i britanska, izvela razorna bombardovanja Beograda.

U ta dva dana poginulo je više od 2.000 ljudi, a potpuno je srušeno ili oštećeno više od 1.200 objekata, među kojima i Opštinsko porodilište u Krunskoj ulici i Dom za decu u Zvečanskoj.

Bila su to samo dva dana vojne akcije "oslobađanja" od fašizma i donošenja slobode narodu. U savezničkom bombardovanju koje je trajalo od oktobra 1943. do novembra 1944. izvedeno je više od 120 bombarderskih misija, sa 3.700 bombardera koji su gađali ciljeve u ukupno 33 grada i naselja u Srbiji. Istoričari kažu da je ovo bombardovanje bilo razornije od onog nacističkog iz aprila 1941. kada smo kažnjeni zbog nepristajanja na pakt sa Hitlerovom nacističkom Nemačkom.

Devet godina nakon što su bombardovali zemlju koju su okupirali nacisti, pod velom borbe protiv nacizma, SAD su potpisale sporazum o vojnoj saradnji sa zemljom koja je naciste zdušno podržavala i čiji se režim ponosio svojim fašističkim sentimentom – Frankovom Španijom.

Plod tog sporazuma je i danas aktivna pomorska baza u Roti, jedna od najvažnijih američkih baza u Evropi iz koje kontrolišu Gibraltarski moreuz. U "poretku zasnovanom na pravilima", prvo i možda jedino pravilo je: američki interes.

Žalopojka Evropljana

Ovih dana baza u Roti privukla je pažnju novinara: hoće li ona biti pogođena najavama američkog predsednika Donalda Trampa da će smanjiti broj američkih trupa u Evropi, pita se "Fajnenšel tajms".

Naš izbor

Zašto je Zapad protiv ruske rezolucije o zabrani veličanja nacizma?

Baza sada ima aerodrom, tri pristaništa i ono što Pentagon naziva "najvećim skladištima za oružje i gorivo u Evropi", a tu je i pet razarača teških 9.000 tona, opisuje britanski list. U blizini Gibraltarskog moreuza, od vitalnog je značaja za "projektovanje vojne moći na Mediteran, severnu Afriku i Bliski istok", navodi se u tekstu opis iz Pentagonovog vodiča za osoblje.

I podseća: baza u Roti nastala je kao deo sporazuma iz 1953. između predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera i španskog diktatora Franciska Franka. FT ne ide dalje u istoriju, tekst je još jedna žalopojka zapadnih Evropljana za američkom vojnom pomoći, ali nije zgoreg na ovom mestu vratiti se u to vreme. I videti šta (ni)smo naučili.

Američka opsesija i ruska pretnja 

A svi nama i danas dobro poznati elementi su tu: tu je "ruska pretnja" svetskom miru, američka opsesija za vojnim intervencijama u što većem delu kugle Zemaljske, diktator-fašista voljan da podastre svoju zemlju za sve što treba, poigravanje rezolucijama Ujedinjenih nacija i žmurenje evropskih prijatelja na vašingtonske igre prestola.

I iznad svega, tu je američki interes, od kojeg će i Frankova Španija dobiti neki kusur. U krupnim apoenima i na kredit. Uz nešto "seknd-hend" oružja.

Vrući mir u Hladnom ratu 

Dakle, vrući svetski sukob je završen, počinje Hladni rat u kojem Amerikanci vode rovovske borbe protiv komunizma i ubeđuju svet da je Rusija pretnja po svetski mir, pa u cilju odvraćanja, kako se to danas popularno kaže, uspostavljaju, ustvari, vojnu dominaciju.

Španija im je došla kao zgodna geostrateška lokacija zbog blizine Gibraltarskog moreuza. A izopštenik Franko, više nego voljan da sarađuje. U ime američke vojne dominacije, i sam Ajzehauer je bio spreman da zaboravi protiv koga je ratovao samo koju godinu ranije. Zajednička mržnja prema Rusiji, izbrisala je sve razlike.

Igre prestola u UN 

Španija je, dakle, posle završetka Drugog svetskog rata država parija u Zapadnoj Evropi: zbog otvorenog podržavanja nacističkog Hitlerovog režima i Frankove diktature nije dobila pristup Evropskom zajedničkom tržištu ni novoosnovanom NATO-u. Amerikanci tada, zainteresovani da baš tu imaju svoje vojne baze, počinju sa rehabilitacijom Španije i to u Ujedinjenim nacijama.

UN su 1946. godine donele rezoluciju kojom jednoglasno osuđuju Frankov režim i preporučuju povlačenje svih ambasadora iz Španije.

Prethodno je Savet bezbednosti utvrdio da je Frankov režim fašistički po prirodi, da je uspostavljen uz pomoć Hitlerove Nemačke, kao i da je pomagao Silama osovine slanjem trupa u Sovjetski savez i okupacijom Tangera u Maroku.

Naš izbor

Hitlerova "Oda radosti": Politika NATO-a i EU inficirana nacizmom

Samo četiri godina kasnije, u ime borbe za "slobodni svet" i u jeku antikomunitičke histerije u SAD, UN usvajaju novu rezoluciju, koju su zdušno gurale američka, britanska i francuska diplomatija. Novom rezolucijom opozvana je odluka o povlačenju ambasadora iz Španije i ukinuta preporuka da ova zemlja ne bude član međunarodnih organizacija UN.

Amerika je, naravno glasala za, Jugoslavija, na primer, uz SSSR i Belorusiju - protiv.

Sposobni diplomata u Madridu 

Pošto je uz malu pomoć prijatelja, Frankova Španija prošla "pretpranje" u UN, počinju prvi pregovori o vojnoj saradnji SAD i Španije, 1952. godine.

Oni su finalizovani dolaskom na vlast predsednika Dvajta Ajzenhauera koji je imenovao ambasadora SAD u Madridu. Bio je to Džejms Dun, hvaljen u Americi kao sposoban diplomata, ali koji je tokom Drugog svetskog rata kuđen zbog toga što je prećutao američkoj javnosti stravičan obim stradanja Jevreja od nacista.

Sporazumi Ajzenhauerove SAD i Frankove Španije potpisani su u septembru 1953: podrazumevali su ekonomsku i vojnu pomoć Amerike, kao i vojnu saradnju i otvaranje američkih baza na tlu Španije.  

Bazama su, prema sporazumu, zajednički upravljale SAD i Španija, ali je godinama kasnije otkriveno da je postojao i tajni protokol koji je dozvoljavao Americi da donosi jednostrane odluke, bez obaveštavanja Španije, "u slučaju jasne komunističke agresije i pretnje po zapadnu bezbednost". Uspostavljeno je pet američkih baza na španskom tlu. Time je prekinuta međunarodna izolacija Frankovog režima, geostrateški Španija je bila uključena u zapadni sistem odbrane, iako formalno nije bila članica NATO-a.

Baza u Roti 

U bazi Rota, u piku njenog korišćenja početkom osamdesetih godina prošlog veka, bilo je smešteno 16.000 američkih vojnika i njihovih porodica, kao i dve stalno raspoređene vazduhoplovne eskadrile.

Dan pobede nad nacizmom: Sećanje na kapitulaciju Hitlerove Nemačke

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, iz baze u Roti patrolni avioni nadgledali su kretanja sovjetske mornarice kroz Gibraltarski moreuz, a nakon okončanja Hladnog rata baza je korišćena kao stanica za dopunu goriva u vojnim angažovanjima na Bliskom istoku, poput Zalivskog rata 1991.

Godine 2011. najavljeno je da će u Roti biti razmeštena četiri ratna broda "aegis" kako bi se ojačala raketna odbrana NATO-a, dok su s istim obrazloženjem tu od 2015. bila četiri američka razarača.

Na samitu u Madridu 2022. odlučeno je da broj razarača bude povećan na šest. I tu dolazimo do sadašnjeg trenutka i članka "Fajnenšel tajmsa" u kojem se zabrinuto pita hoće li Trampova administracija ispuniti tu odluku i poslati još američkih trupa i vojne tehnike na evropsko tlo.

Zašto smo ginuli

Sporazumi s Frankovom Španijom iz 1953. su jasan i zapanjujući primer koliko lako Sjedinjene Države mogu da odustanu od privrženosti slobodi, čak i od one za koju je tokom Drugog svetskog rata poginulo skoro 300.000 američkih vojnika, pisao je na 50. godišnjicu potpisivanja sporazuma "Losanđeles tajms".

Mora da je bilo razočaravajuće pre pola veka gledati Dvajta Ajzenhauera, vrhovnog komandanta koji je doveo saveznike do pobede u Drugom svetskom ratu, kako je prigrlio pompeznog malog tiranina Franka koji je došao na vlast u Španskom građanskom ratu koristeći oružje koje su mu isporučili Adolf Hitler i Benito Musolini, dodaje autor teksta.

U tekstu se citira i španski istoričar Anhel Vinjas i njegova knjiga "U kandžama orla" posvećena sporazumu iz 1953.

"Hitler je pomogao Frankov uspon na vlast, ali Amerikanci su bili tu koji su ga očuvali na njegovom tronu".