Kako je "Rusijagejt" iskorišćen za cenzuru "Tvitera"

Upravo objavljena interna dokumenta "Tvitera" pokazuju kako je platforma bila pod pritiskom da sledi vođstvo američke obaveštajne zajednice u vezi sa cenzurom još 2017. Ključne demokrate u američkom Kongresu, britanskom univerzitetu i dve medijske kuće – "Politiko" i "BazFid" – odigrale su glavnu ulogu u tom procesu, koji se vrteo oko teorije zavere "Rusijagejt", pokazalo je istraživanje novinara Meta Taibija.

U obrascu uspostavljenom za samo šest nedelja, od avgusta do oktobra 2017, "Tviter" je sa pozicije da je "leteo ispod radara" stigao do toga da prima naređenja američkih špijuna o tome koga da cenzuriše, nabeo je Taibi.

"Prvo su došle pretnje iz Kongresa, zatim navala loših naslova (inspirisana curenjem informacija iz kongresnih komiteta), i na kraju niz zahteva za moderacijom koji su došli spolja", dodao je on.

U nizu od 30 tvitova, Taibi je pokazao mejlove i druga interna dokumenta koje je dobio, zahvaljujući novom vlasniku "Tvitera" Ilonu Masku.

Demokrate su optužile Rusiju da je pomogla Donaldu Trampu da pobedi Hilari Klinton na američkim predsedničkim izborima 2016. Njihova tvrdnja da je Tramp imao veze sa Moskvom bila je "dosije" koji je izmislio britanski špijun i koji je insinuirao da "Vikiliks" koji je objavio interna dokumenta demokrata i lične mejlove kampanje Klintonove imao veze sa Moskvom, dok su "ruski botovi i trolovi" objavljivali "dezinformacije" na društvenim mrežama koje su na neki način potkopale izbore.

Do avgusta 2017. "Fejsbuk" je čistio naloge optužene da su "povezani sa Rusijom". "Tviter" je onda poslao listu od 22 "moguća" ruska naloga obaveštajnom komitetu Senata, samo da bi ih demokratski senator Mark Vorner iz Virdžinije, osudio.

Do kraja septembra, potpredsednik "Tvitera" zadužen za javnu politiku Kolin Krovel je upozorio da "Vorner ima politički podsticaj da ovo pitanje drži u medijima, da vrši pritisak na nas i ostalu industriju da nastavimo da proizvodimo materijal za njih." Krouel je takođe primetio da demokrate "slušaju Hilari Klinton" i da samo Vorner i njegov kolega iz Predstavničkog doma, kongresmen Adam Šif, traže bilo kakve komentare od kompanija društvenih medija.

Američki političar: Lagali su nas da su se Rusi mešali u izbore, a ustvari je to radio "Tviter"

U međuvremenu, kako je naveo Taibi, "bujica priča dobijenih od komiteta izlila se u medije", dok je nekoliko senatora – uključujući Vornera, ali i Džona Mekejna, republikanca iz Arizone koji je bio protiv Trampa – predložilo zakone protiv društvenih mreža.

"Radna grupa za Rusiju" koju je "Tviter" osnovao 2. oktobra nije pronašla "nikakve dokaze o koordinisanom pristupu" do 13. oktobra. U konačnom izveštaju od 23. oktobra pronađena su "32 sumnjiva naloga i samo 17 od njih je povezano sa Rusijom". Od njih, samo dva su potrošila blizu 10.000 dolara na oglašavanje - a jedan od njih je bio RT.

Direktor politike Karlos Monje priznao je u memorandumu od 18. oktobra da su "smernice o oglasima i promene proizvoda pokušaj da se predvidi nadzor Kongresa". Jedna od ovih promena bila je zabrana oglašavanja RT i Sputnjika od 26. oktobra.

U internom mejlu od 22. novembra optužuje se Odbor za obaveštajne poslove Senata da je medijima odao interni izveštaj "Tvitera". "Politikova" priča u kojoj se "Tviter" optužuje za brisanje datoteka prati članak "BazFida" u kojem se navodi da je mreža nemački navodno "povezana sa Rusijom". Komitet je zahtevao izveštaj zasnovan na priči koji je Joel Rot iz "Tvitera" savesno napisao.

"Možete da vidite kako je ruska sajber pretnja u suštini nastala, a politički i medijski pritisak služio je kao motor koji je naduvao nešto za šta je 'Tviter' verovao da je zanemarljivo i nekoordinisano do ogromnih razmera", napisao je Taibbi.

Sve ovo je rezultiralo internim uputstvima da se zabrani bilo šta "što američka obaveštajna zajednica identifikuje kao entitet koji sponzoriše država i sprovodi sajber operacije". To je bio prvi korak u procesu koji je na kraju doveo do toga da FBI i Bajdenova Bela kuća kažu "Tviteru" koga da cenzuriše.