Svet
"Doktor Propast": Čeka nas majka svih dužničkih kriza
Svet se nalazi pred krizom nesagledljivih razmera usled klimatskih promena, demografskog kolapsa i prevelikog zaduživanja, smatra ekonomista Nurijel Rubini
Američki ekonomista iranskog porekla Nurijel Rubini, koji je zbog svojih pesimističnih prognoza poznat pod nadimkom "Doktor Propast", upozorio je da će se svetska zajednica suočiti sa "majkom svih dužničkih kriza" u roku od jedne decenije.
"Idemo ka prekretnici koja će promeniti živote zajmodavaca i zajmoprimaca, bilo javnih ili privatnih, diskretnih ili rasipnih. U roku od jedne decenije mogli bismo da se suočimo sa majkom svih dužničkih kriza", rekao je danas Rubini za španski list "El Mundo".
On je dodao da je pesimista u pogledu konsenzusa da će mnoge zemlje doživeti ekonomski rast 2023. godine.
"Jedan od faktora je inflacija. Lako je smanjiti sa 10 na 5 odsto, ali je mnogo teže spustiti sa 5 na 2 odsto. Osim toga, dug u sistemu pojačava ekonomski pad i povećava rizik od neplaćanja obaveza i finansijskog stresa", objašnjava Rubini.
On je rekao i da je čovečanstvo prošlo kroz 75 godina prosperiteta nakon Drugog svetskog rata, kada je ekonomski rast bio stabilan, broj zaposlenih bio veći od broja penzionera i nije bilo velikih pandemija. Sadašnja situacija u zapadnim državama drastično je drugačija.
Pored najveće dužničke krize, koju Rubini naziva "megapretnjom", on ističe i značaj budućeg demografskog kolapsa, moguću klimatsku katastrofu, uticaj veštačke inteligencije i izazov normalizacije globalnih pandemija.
Prema njegovim rečima, sadašnja generacija će doživeti kraj ere rasta, a budućnost će karakterisati vreme haosa i hronične nestabilnosti.
Rubini je naglasio i da demokratske zemlje imaju problem da se suoče sa izazovima poput ekonomske krize i klimatskih promena zato što mnoge mere koje je neophodno sprovesti nisu popularne, a njihovi efekti mogu se videti tek nakon što izabrani političari napuste svoje funkcije.
On je naveo i da postoji problem sa borbom protiv klimatskih promena, pošto države u razvoju poput Indije i Kine odbijaju da sebi nametnu ograničenja, tvrdeći da su razvijene države Zapada glavni krivci za klimatski krizu.
Rubini je dodao i da ne misli da će Rusija odustati od Ukrajine, ali i da je sukob između Kine i Tajvana nemoguć pre 2024. godine. Tajvan je, kao najveći svetski proizvođač poluprovodnika izuzetno važan za svetsku privredu, a poznati ekonomista smatra i da su SAD Kini objavile "tehnološki rat" svojim zabranama izvoza tehnologija u tu zemlju.
Kada je reč o Španiji, rekao je, kao i većina evropskih zemalja, ona je opterećena velikim javnim i privatnim dugovima.
"Vlade su zadužene i, kao i u mnogim zemljama, postoji povećanje duga kompanija i bankarstva u senci (neregulisane organizacije koje daju kredite a da nisu deo tradicionalnog bankarskog sektora)", rekao je Rubini.
Pored toga, on je skrenuo pažnju na činjenicu da u Španiji postoji akutni problem starenja stanovništva, zbog čega će uskoro biti potrebna temeljna reforma penzionog sistema.
U septembru 2022. godine javni dug te zemlje oborio je novi istorijski rekord, premašivši 1,5 biliona evra, što iznosi 116 odsto BDP-a, piše "El Mundo".
