Maks Hejstings: Britanske snage osakaćene, "ormar" je prazan zbog Ukrajine

Britanske oružane snage su osakaćene, broj vojnika opada, smanjuju se i količine oružja, finansije su nategnute i nema glasova koji se zalažu za ulaganje u odbranu, konstatuje u autorskom tekstu za "Tajm" čuveni novinar Maks Hejstings koji je izveštavao iz čak 11 ratova.

Nema narudžbina za popunjavanje smanjenih zaliha municije, a ormar je, kako on ilustruje, prazan zbog naoružavanja Ukrajinaca.

"'Tejls' se u nedostatku osigurača i sistema za navođenje na čitavom kontinentu bori da proizvede bar sedam projektila dnevno, što je možda 15 minuta potrošnje na vrućem bojnom polju. Iskustvo Ukrajine naglašava koliko je važno imati velike zalihe municije. Nedostaci naše armije odražavaju decenije zanemarivanja uz šokantno loše, političke odluke o nabavkama oružja", otkriva Hejstings.

Britanci, kako kaže, pate i zbog političkog narativa da kupuju domaće.

Jer sva tri velika nacionalna igrača, odnosno "Rols Rojs", "BAE" i "Babkok" imaju podjednako loše isporuke.

Mnogi delovi za glavne britanske tenkove "čelendžer 2", kupuju se od nemačkog "Rejnmetala".

"U ranom dobu bespilotnih letelica, pokušaj 'BAE' da stvori novog lovca (borbeni avion) sa ljudskom posadom 'Tempest', ne izgleda mudro, osim za akcionare ove kompanije. Jer, sve su prilike da će čak i na moru brodovi bez posade igrati veću ulogu u našoj odbrani od tradicionalnih ratnih brodova. I to ne samo zato što će biti znatno jeftiniji. A u međuvremenu, britanske podmornice 'Trident' imaju sve veće probleme sa održavanjem", navodi ovaj autor.

Na sav taj haos, kako dodaje, dve divizije koje je zemlja obećala NATO-u su borbeno nespremne.

"Invazija na Ukrajinu otkrila je da je nerealan 'indo-pacifički zaokret' (vojno zbližavanje sa Japanom) koji je vlada proglasila. Bez obzira na ishod rata, čini se da je od suštinskog značaja da pomognemo snagama NATO-a u Poljskoj i baltičkim državama, kako bismo sprečili dalju rusku agresiju. Hteli mi to ili ne, Evropa je naš kontinent. Ali, da bi bile sposobne da izađu na teren, sve formacije evropske vojske oslanjaju se na podršku američke artiljerije i raketnih sistema", otkriva Hejstings.

Opisujući kakva katastrofa vlada u britanskim vojnim snagama on navodi i da je Kraljevska mornarica "mala", a jedan od dva njena nosača aviona odslikava "sramotan slučaj" brodogradnje.

Veštine britanske gradnje brodova su veoma slabe, zbog čega, kako dodaje Hejstings, mornarima zaigra srce kada se novi brodovi naručuju iz stranih brodogradilišta, koja isporučuju bolja plovila za manje novca.

"Nedavno smanjenje broja ljudi u vojsci sa 82.000 na 73.000, trebalo je da nadoknadi 30.000 rezervista. Njihovo regrutovanje je, međutim, užasno teško. Moral i kredibilitet rezervista je nizak, i to ne samo zato jer je veliki deo njihove opreme poslat u Ukrajinu. Da upotrebimo omiljenu frazu generala, britanske jedinice vojske će ostati prazne, osim ako vlada ne učini nešto da im služba bude privlačnija", ističe Hejstings.

Sadašnjeg načelnika štaba odbrane, admirala ser Tonija Radakina, kako podseća, imenovao je Boris Džonson jer je stekao naklonost kao optimista sa sličnim načinom razmišljanja kao tadašnji premijer.

"U izrazito samozadovoljnom govoru u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi prošlog meseca, Radakin je rekao da ostaje optimista i uveren u bezbednost zemlje...Nije rekao ništa o ovim pitanjima koja sam pokrenuo. Čini se da veruje da je 'indo-pacifički zaokret' i dalje verodostojan", navodi Hejstings.

On, međutim podseća da Dauning strit koji i odobrava ovakve govore ne želi da se više šire loše vesti, pa tako građani i ne znaju za razmere haosa koji je zavladao njihovom armijom.

"Sekretar odbrane, Ben Volas, teži da postane sledeći generalni sekretar NATO-a, a ambicija ga navodi da žudi da upadljivo poveća britansku isporuku teškog naoružanja Ukrajini, čak i po cenu daljeg razotkrivanja naše linije fronta", zaključuje Hejstings.