Svet
Evrobarometar: Četvrtina Evropljana ne podržava pomoć Ukrajini
Najmanja podrška zabeležena je u Bugarskoj, Grčkoj, Slovačkoj, Kipru i Mađarskoj, a najveća u Švedskoj, Finskoj, Holandiji i Danskoj
Devet od 10 građana Evropske unije (EU) zabrinuto je zbog rastućih troškova života na Starom kontinentu, pokazuje istraživanje javnog mnjenja u EU - Evrobarometar.
Anketa, u kojoj je u periodu od 12. oktobra do 7. novembra 2022. godine učestvovalo više od 26.000 ljudi starijih od 15 godina, pokazuje da više od polovine ispitanika (51 odsto) smatra da će situacija u EU biti još gora, a skok troškova života veća je briga Evropljana i od samog siromaštva i socijalne isključenosti, klimatskih promena i potencijalnog prelivanja sukoba u Ukrajini na druge zemlje.
Pojedinačno, najnezadovoljniji situacijom u svojoj zemlji su građani Slovačke, Estonije i Hrvatske, a da će se naći u još nezavidnijoj poziciji unutar EU smatra dobra većina u Grčkoj, Belgiji i Estoniji.
Ipak, blizu dve trećine ispitanika, odnosno 63 odsto, veruje da će im se privatno život promeniti na bolje, što je pad od sedam odsto u odnosu na prethodno istraživanje iz leta 2022. godine. Izuzetak su jedino Rumunija, Poljska i Portugal, gde više od polovine građana ne smatra da će im život ići u dobrom pravcu.
Tek 54 odsto Evropljana tvrdi da živi komforno sa trenutnim primanjima, dok se 45 odsto ne slaže.
Probleme sa plaćanjem računa ima 39 odsto građana EU, pre svih Grci, Bugari i Kiprani, šest odsto više nego lani.
Skoro polovina, 46 odsto, kaže da je na njihov životni standard negativno uticala pandemija KOVID-19 praćena sukobom u Ukrajini i rastućom inflacijom širom kontinenta.
Među zemljama čiji građani više nisu toliko optimistični perspektivom nacionalne ekonomije nalaze se Estonija, Nemačka, Finska i Švedska.
EU podrška Ukrajini
Za podršku koju EU daje Ukrajini opredelilo se 74 odsto Evropljana, ali se njihov broj razlikuje od države do države.
Iako stanovnici svih članica većinski podržavaju pomoć svoje države Ukrajini, najmanja podrška zabeležena je u Bugarskoj, Grčkoj, Slovačkoj, Kipru i Mađarskoj, a najveća u Švedskoj, Finskoj, Holandiji i Danskoj.
Skoro isto toliko, 73 odsto, reklo je da se slaže sa finansijskom, vojnom i humanitarnom pomoći EU Ukrajini, kao i sa sankcijama Rusiji.
Blizu dve trećine građana EU, smatra da će njihovi životi biti promenjeni posle ruske vojne intervencije u Ukrajini.
