"Njujork tajms": Ruska ekonomija se brzo prilagodila sankcijama

Rat u Ukrajini naglo je prekinuo mnoge trgovinske veze Evrope i Rusije, ali se ekonomija zemlje brzo prilagodila, pronalazeći alternativne puteve za uvoz. Tokom proteklih deset meseci bivša sovjetska republika Gruzija postala je pogodan logistički kanal između Ruske Federacije i Zapada, piše "Njujork tajms" i dodaje da se svakodnevno kilometarski karavan kamiona proteže duž planinskog auto-puta u Gruziji, blizu granice s Rusijom.

Nabavka robe preko Gruzije i susednih zemalja poput Jermenije i Azerbejdžana pomogla je Rusiji da prebrodi sankcije koje joj je Zapad uveo zbog sukoba sa Ukrajinom. Urpkos tome što neki artikli nedostaju i što su se mnoge zapadne kompanije povukle s ruskog tržišta, tamošnje vlasti tvrde da ekonomski pad iznosi samo tri odsto.

"Iako su brojni ekonomisti predviđali da će zapadne sankcije izazvati kolaps Rusije, do njega – nije došlo", navodi "Njujork tajms".

Smeštena na Kavkazu na krajnjem jugoistočnom delu Evrope, Gruzija nudi najbrži kopneni put do Turske, koja je sada jedna od glavnih trgovinskih veza Rusije sa Zapadom. Tokom prvih šest meseci 2022. godine teretni tranzit između Turske i Rusije se utrostručio a veći deo je putovao gruzijskim rutama, podaci su istraživanja vodeće gruzijske investicione banke "Ti-Bi-Si kapital".

Prema ruskoj carinskoj službi tranzit je bio duplo veći decembra 2022. nego godinu dana ranije, tako da se radi na proširenju broja traka na granici, dok Gruzija gradi tunel kroz najproblematičniji deo auto-puta koji je povremeno blokiran snežnim nanosima.

Nemoguće je utvrditi koliki deo evropskog tereta koji prolazi kroz Gruziju podleže sankcijama Evropske unije. Ali to što je ove zemlja postala ključna karika u trgovini s Rusijom naglašava potencijalnu rupu u politici sankcija EU.

"Slučaj Gruzije ide u prilog tezi da su mnoge treće zemlje omogućile državama pod sankcijama da zaobiđu trgovinska ograničenja", izjavila je viši istraživač na Međunarodnom institutu za strateške studije Marija Šagina.

"Gruzija balansira između svoje zvanične prozapadne orijentacije i ekonomske zavisnosti od Rusije", dodala je Šagina.

Dok Rusija proizvodi većinu sopstvene hrane i uvozi robu široke potrošnje iz Azije, gruzijska ruta je pomogla RF da reši problematičan nedostatak evropskih delova i sirovina za fabrike, tvrdi Ivan Fedjakov, prvi čovek ruske tržišne konsultantske agencije "Infolajn", koja savetuje kompanije kako da prebrode sadašnja ograničenja.

Rusija je od maja uvezla robu vrednu više od 20 milijardi dolara, kroz takozvani proces paralelnog uvoza – kada nešto uđe u zemlju bez saglasnosti kompanije koja je vlasnik proizvoda – izjavio je u intervjuu šef ruske carine Vladimir Bulavin za državnu multimedijalnu platformu "Smotrim". Veliki deo tereta čine automobili i oprema za fabrike.

Podaci Ruske centralne banke ukazuju na to da je do kraja 2022. RF skoro obnovila svoj predratni nivo uvoza, a ujedno je i povećala prihode kroz naplatu carine na robu koja ulazi u zemlju.

U Gruziji je "dramatično porastao" i obim trgovine prekomorskim putem, pa najveća morska luka u Gruziji, Poti na Crnom moru, radi na ambicioznom proširenju koje bi udvostručilo njen kapacitet i omogućilo pristup većim brodovima. Projekat započet pre rata u Ukrajini sada se pokazao još značajniji.

Iako je "Ej-Pi-Em terminals", holandski operater luke Poti, prekinuo poslovne veze s Rusijom nakon početka rata, oni nemaju uvida u to kuda odlazi roba koja se istovari u Gruziji, potvrdili su iz kompanije i dodali da je teret koji prođe kroz luku namenjen mahom zemljama Centralne Azije, a ne Rusiji.