Henri Kisindžer: Članstvo Ukrajine u NATO prikladan ishod sukoba s Rusijom

Bivši državni sekretar SAD Henri Kisindžer izjavio je da Zapad mora nastaviti da vodi dijalog sa Rusijom dokle god sukob u Ukrajini traje i da se Rusiji mora dati šansa da se vrati u međunarodne organizacije po završetku sukoba, dodavši da bi ulazak Ukrajine u NATO bio "prikladan ishod".

Kisindžer je, za vreme video obraćanja na Davosu, ocenio da bi SAD trebalo da nastave da pružaju vojnu podršku Kijevu i da je, po potrebi, pojačavaju sve dok se ne postignu prekid vatre i pregovori.

Poručio je i da Zapad ne sme dozvoliti da sukob eskalira u rat protiv "same Rusije", prenosi Si-En-Bi-Si.

"Uništenje Rusije kao države koja vodi sopstvenu politiku učinilo bi ogromno područje njenih jedanaest vremenskih zona podložnim za unutrašnje sukobe i spoljnu intervenciju u vreme kada na njenoj teritoriji ima 15.000 i više komada nuklearnog oružja", izjavio je Kisindžer.

"Zbog toga verujem u dijalog sa Rusijom dok traje rat i u nastavak razgovora Evrope, Amerike i Rusije", rekao je on, dodavši da se "sankcije i drugi pritisci moraju da traju sve dok se ne postigne konačno rešenje."

"Verujem da je ovo način da se spreči eskalacija rata", rekao je on.

Kisindžer smatra da bi pristup Ukrajine NATO-u bio "prikladan ishod" sukoba nakon što se mir uspostavi.

Kisindžer protivreči samom sebi?

Kako je "Sputnjik" nedavno preneo, Henri Kisindžer je u svojoj knjizi "Liderstvo: šest lekcija svetske strategije" objavljenoj 28. aprila 2022. godine izneo potpuno suprotan stav po pitanju statusa Ukrajine, gde je tvrdio da bi "neutralna Ukrajina" mogla da bude rešenje trenutnog konflikta.

U slučaju da Ukrajina postane članica NATO-a, piše Kisindžer u svojoj novoj knjizi, onda će granice Alijanse biti na 500 kilometara od Moskve, što će eliminisati stratešku dubinu na koju je Rusija uvek računala.

Henri Kisindžer, koji je svoju političku karijeru počeo 1957. kao savetnik guvernera Nelsona Rokefelera, a postao je kontroverzna figura tokom Hladnog rata, između ostalog zbog podržavanja krvavog puč generala Avgusta Pinočea protiv demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea 1973. godine, odnosno njegove umešanosti u "Operaciju Kondor" u Južnoj Americi.

Kisindžer je dobro poznat i srpskoj javnosti budući da je, nakon početka NATO agresije nad SRJ 1999. godine, poručivao da vazdušni napadi na Jugoslaviju moraju da budu nastavljeni jer bi, u suprotnom, kredibilitet NATO-a bio doveden u pitanje.

Takođe, izjavio je i da je "tekst iz Rambujea, koji je obavezivao Srbiju da prizna NATO trupe širom Jugoslavije, bio provokacija, izgovor za početak bombardovanja".

"Dokument iz Rambujea bio je takav da ga nijedan Srbin nije mogao prihvatiti", poručio je svojevremeno Kisindžer.