Istoričar: Glavna lekcija Korejskog rata je da Amerika ne treba da se ne meša u sukob

Korejski rat mogao bi da bude model za razumevanje i predviđanje budućnosti sukoba Kijeva i Moskve, piše stručnjak za istoriju odnosa SAD i istočne Azije Sirijus Jin u tekstu za "1945".

Jer, ono što se desilo u korejskom sukobu, kako on ističe, za SAD bi moglo da bude i upozorenje koje su posledice neobuzdane akcije, i gde treba da budu granice pokazivanja američke moći u inostranstvu.

Naime, nakon što je Severna Koreja napala jug 25. juna 1950. godine, Trumanova administracija odlučila da vojno interveniše. Uključila se i Kina. I tako je jedan građanski rat veoma brzo potpuno promenio svoje ruho.

"Korejski rat je lekcija o opasnosti od ratne eskalacije jer su međunarodni lideri, sa namerom da izbegnu širi rat, ipak građanski rat pretvorili u međunarodni sukob koji je uključivao preko dvadeset pet zemalja, blisku pretnju od upotrebe nuklearnog oružja, i smrti skoro tri miliona ljudi", upozorava Jin.

U julu 1953. godine, zaraćene strane su privremeno prekinule neprijateljstvo i podelile poluostrvo.

"Južna Koreja je ostala pod kontrolom nepopularnog i represivnog Singmana Rija, čiji će režim na kraju biti praćen decenijama vojne diktature koja je ipak zadržala američku podršku. Živahna demokratija Južne Koreje rezultat je višegodišnjeg aktivizma i narodnih nemira , a vojni obračuni su prevaziđeni tek krajem 1980-ih",  podseća Jin i dodaje da "današnja liberalna demokratija Seula ne opravdava retroaktivno američke odluke tokom Korejskog rata".

Tačnije, kako precizira ovaj stručnjak za međunarodne odnose, stav da Ukrajina mora ili da se ponovo ujedini, ili da se suoči sa sudbinom podele Koreje, "zanemaruje činjenicu da je podela Korejskog poluostrva u velikoj meri rezultat preteranih ratnih ambicija Amerike".

"Odgovor na rat u Ukrajini koalicije koju predvodi SAD, u velikoj meri odražava razborito i pažljivo razumevanje načina na koji Rusija može da odgovori na spoljno mešanje. Čak i dok međunarodna zajednica šalje zalihe, oružje i novac kako bi se održao otpor Ukrajine, Bajdenova administracija je zadržala stav da je primirje postignuto pregovorima gotovo svakako najbolji ishod za rat", ocenjuje Jin.

On upozorava i da, iako ideja o ujedinjenju Ukrajine kroz vojnu pobedu, pripajanjem Krima i Donbasa, "može da ima moralnu težinu", učešće Amerike u tome moglo bi da izazove "spiralnu eskalaciju u ratu sa Rusijom".

"Umesto toga, Sjedinjene Države treba da održe svoj sadašnji kurs, izbegavajući emocionalnu zamku da budu uhvaćene zamahom uspešnog ponovnog osvajanja teritorije. Potrebna je i diplomatija centra kao jedino sredstvo koje može da reši ovu krizu", zaključuje ovaj stručnjak.