Svet
Litvanski ministar: EU treba ponovo da pokrene pitanje zamrznutih ruskih sredstava
Imovina zamrznuta u Evropi ostaje pravi resurs podrške Ukrajini, smatra litvanski ministar
Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris izjavio je da bi Evropa trebalo da ponovo pokrene pitanje zamrznutih ruskih sredstava dok traga za načinima da finansijski podrži Ukrajinu i pojača pritisak na Moskvu da pristane na pregovore o mirovnom sporazumu, preneo je "Politiko".
Budris je dodao da je prošlogodišnji sporazum o zajmu od 90 milijardi evra za Ukrajinu bio koristan korak, ali ne i konačan odgovor na dugoročne potrebe Kijeva.
"To nije kraj", rekao je Budris i naveo da ruska državna imovina zamrznuta u Evropi ostaje "pravi resurs podrške Ukrajini" i "prava poluga da se Rusija primora na pregovore", prenosi Tanjug.
Evropska unija se na kraju opredelila za beskamatni zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu za 2026. i 2027. godinu, finansiran preko zaduživanja EU, a ne direktnim korišćenjem zamrznute ruske suverene imovine, nakon što je takav plan naišao na protivljenje Belgije zbog pravnih rizika, kao i na politički otpor Mađarske, podsetio je "Politiko".
Mađarska je kasnije povukla veto na zajam, čime je otvoren put za njegovo odobrenje. Lideri EU su zadržali pravo da koriste imovinu za otplatu ako Rusija ne bude platila reparacije.
Budris je ukazao da je pitanje efikasno odloženo sporazumom o zajmu, ali da bi sada trebalo da se vrati na političku agendu.
"Radujem se razgovoru o tom pitanju", rekao je on za "Politiko" na Globsek Forumu u Pragu, dodajući da ono nije zatvoreno.
Prema njegovim rečima, Ukrajini će i dalje biti potrebno značajno finansiranje, čak i nakon što se trenutni paket podrške završi. On je zaključio da se Kijev i dalje suočava sa nedostatkom sredstava za potrebe bezbednosti i odbrane tokom ove godine.
Moskva je više puta upozorila da korišćenje zamrznutih ruskih sredstava predstavlja otvorenu pljačku državne imovine Rusije, kao i da će uzvratiti recipročnim merama ukoliko do toga dođe.
Live
