Nove tenzije pojačale politički spor: Kako "Gugl mape" prave zabunu na granici Rusije i Estonije

Visoka estonska zvaničnica za graničnu bezbednost okrivila je "Gugl mape" za seriju incidenata u kojima su lokalni stanovnici slučajno prelazili granicu između Estonije i Rusije.

Prema rečima Regine Kuk, načelnice granične stanice u gradu Narva, u poslednjih nekoliko meseci zabeležena su četiri slučajna prelaska granice.

Naš izbor

Evropa Kaje Kalas: Vladati bez odgovornosti i bez straha od naroda

Ona je upozorila da kršenje graničnog režima može dovesti do novčanih kazni do 600 evra, kao i do višednevnog zadržavanja.

"Ako ne želite probleme, izaberite neku drugu vodenu površinu. Naravno, ne možemo ljudima zabraniti da rizikuju. Sa naše strane činimo sve što možemo da smanjimo broj prekršaja", poručila je Kuk.

Estonska policija i Granična služba preporučile su građanima da ne koriste "Gugl mape" i druge popularne navigacione servise u blizini granice, već da se oslone na zvaničnu aplikaciju "Nutimeri" ili specijalizovane dži-pi-es uređaje.

Granica između Estonije i Rusije već decenijama je predmet političkih sporova, koji datiraju još od raspada Ruskog carstva i kasnijih istorijskih događaja.

Estonija je ušla u sastav Ruske imperije početkom 18. veka, nakon što je Švedska ustupila te teritorije posle Velikog severnog rata od 1700. do 1721. godine. Posle raspada Ruskog carstva tokom Prvog svetskog rata, Estonija je proglasila nezavisnost, koju je boljševička vlast priznala Sporazumom iz Tartua 1920. godine.

Moskva smatra da je ulazak Estonije u SSSR 1940. godine poništio taj sporazum, dok deo estonskih političara i dalje osporava taj stav.

Prema starom sporazumu, delovi današnje ruske teritorije bili su dodeljeni Estoniji. Pokušaj da se moderna granica definiše 2005. godine propao je nakon što je Talin u tekst sporazuma uneo pozivanje na Sporazum iz Tartua, što je Moskva ocenila kao potencijalnu osnovu za buduće teritorijalne zahteve.

Novi sporazum o granici potpisan je 2014. godine, ali nikada nije ratifikovan. Nacionalistička stranka EKRE je 2022. godine čak predložila povlačenje estonskog potpisa sa tog dokumenta, ali inicijativa nije dobila podršku parlamenta.

Estonija izmenila budžet: Izdvaja 17 miliona evra za jačanje granice sa Rusijom

Tenzije duž oko 300 kilometara duge granice, od koje veliki deo prolazi rekom Narvom, dodatno su porasle u maju 2024. godine.

Estonska Granična služba tada je optužila ruske graničare da su jednostrano uklonili oko polovine od 50 plutajućih oznaka koje je Estonija postavila u reci.

Te oznake se inače svakog proleća zajednički pomeraju zbog promene rečnog korita, ali je saradnja prekinuta nakon pogoršanja odnosa između dve zemlje od početka SVO u Ukrajini.

Tadašnja premijerka Estonije, a sadašnja šefica diplomatije EU Kaja Kalas, optužila je Rusiju da "uklanjanjem ovih oznaka pokušava da stvori strah i anksioznost u Estoniji".