Evropa Kaje Kalas: Vladati bez odgovornosti i bez straha od naroda

Dok Evropa traži način da ponovo deluje kao ozbiljan geopolitički igrač, iz Brisela gledamo lica koja više liče na kadrovsku grešku nego na diplomate. Ali ako bi se pravio izlog nove briselske elite, one koja mnogo govori, malo odgovara i nikada ne sumnja u sebe, u njemu bi morala da bude Kaja Kalas.

Brza na krupnim rečima, oštra u tuđim sukobima i uvek spremna da deli lekcije čitavom svetu, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost postala je simbol jedne nove evropske politike u kojoj su samopouzdanje i visokomoralni ton često obrnuto srazmerni stvarnom političkom autoritetu.

Ali njen briselski uspon nije došao ni iz čega - Kalasova ga je zaslužila, pre svega, jastrebovskom rusofobijom. Kao političarka koja je Rusiju nazvala "otpadnik-državom koju treba izolovati", poručivala da za Moskvu nema povratka "na uobičajene odnose i ukidanje sankcija" i ocenjivala da i "nije loše" da jedna tako velika sila postane "mnogo manja", logično da je završila na čelu evropske diplomatije. U Briselu, u sistemu kome je antiruska oštrina odavno postala glavna preporuka za napredovanje.

Kina je kancer, Bliski istok previše komplikovan

Diplomata koja je Rusiju htela u izolaciju, ove nedelje je Kinu slala na hemioterapiju. Zbog toga što je ovu zemlju uporedila sa kancerom, Briselu se žalilo pet zemalja EU, pa je Evropska komisija morala da objašnjava kako to ipak nije njihov zvaničan stav.

Kasni znanje, ali ne i samopouzdanje: Kaja Kalas tvrdi da će do kraja mandata postati – pametna

Prašinu je podigla na bezbednosnoj konferenciji u rodnom Talinu odakle je objašnjavala da Evropa mora da vodi mnogo tvrđu ekonomsku politiku prema Kini, umesto da problem uvlažava samo subvencijama. 

"Ako imate veoma tešku bolest, ako imate rak, imate dva izbora. Ili da povećate dozu morfijuma ili da započnete hemioterpiju. Povećanje doze morfijuma nije bolno, ali hemioterapija jeste".

Ali tu nije kraj njenih gafova za ovu nedelju. Samo dan pošto je Kinu uporedila sa rakom, zvezda evropske diplomatije zasijala je istim sjajem: objasnila je da Evropska unija ne može da ima strategiju za Bliski istok, jer se "tamo previše toga dešava". Što je evropskoj javnosti zazvučalo kao priznanje potpune diplomatske nemoći.

"To dolazi posle stotina sličnih, idiotskih izjava - praktično svaki put kad otvorite usta. Kada izaberete takve ljude da budu vaš glas pred svetom, zaslužujete svaki trenutak nevažnosti i podsmeha koji vam dolazi", napisao je na Iksu Arnoa Bertrand, francuski preduzetnik koji živi u Kini.

A Kalasova je ranije iznenadila javnost kada je sa ironijom komentarisala istorijsku činjenicu da su Rusija i Kina pobedile u Drugom svetskom ratu i briljirala objašnjenjem da je Rusija u poslednjih sto godina napala 19 država, a da "nijedna od tih država prethodno nije napala nju".

Tako, u njenoj verziji događaja nemačka agresija na Rusiju 1941. nije postojala, već je Rusija ta koja je bez povoda i objave rata te godine prva napala Hitlerovu Nemačku, pa ispada da je Operacija Barbarosa, na primer, bila neka vrsta nesporazuma na granici.

"Misterija Kaje Kalas. Gotovo je nemoguće da neko ima tako malo svesti o sebi i kontekstu, a da je ipak dospeo na tako važnu političku funkciju koja, kako god je predstavljali, zahteva izvesne sposobnosti. Ako gospođa Kalas daje ideje svojim piscima govora, a oni ih potom razrađuju, zapanjujuće je koliko malo zna o istoriji. Pa, ipak, pohađala je prave škole, a njena porodica je bila imućna i obrazovana. Dakle, čak je i kod kuće morala nešto da nauči", napisao je na Iksu čuveni srpski i svetski ekonomista Branko Milanović.

Gledaj tatu, (ne)biraj kćerku

Ali u tome je i stvar - njena porodična biografija deluje kao mali politički kurs preživljavanja svih imperija. Gipki, prilagodljivi, uvek sposobni da prežive smenu epoha i da se iz svake probude na pravoj strani novog poretka. 

Njen deda, prema brojnim istorijskim izvorima, sarađivao je sa nacističkim okupacionim strukturama u Estoniji tokom Drugog svetskog rata. Njen otac Slim Kalas bio je visoki funkcioner sovjetskog sistema u Estoniji, član Komunističke partije i čovek koji je karijeru gradio unutar sovjetske administracije. Kada se SSSR raspao, bez ožiljaka je postao premijer Estonije, a posle i visoki funkcioner Evropske unije. Uz pomoć stranke koju je osnovao tata Kalas, i kćerka Kalas je postala premijerka Estonije. Danas je, ipak, njena politička misija borba protiv svega što ima veze sa Rusijom, tim "staljinističkim zlom koje se ne menja".

Ali dok je Kaja Kalas Estoniji i čitavoj Evropi držala lekcije o sankcijama, moralu i nužnosti da se svaka veza sa Rusijom preseče do poslednjeg konca, ispostavilo se da ono što je smatrala dobrim za svoju zemlju nije smatrala i dobrim za sebe. Tako je godinu i po dana od početka ukrajinsko-ruskog sukoba kao grom odjeknula vest da je njen suprug Arvi Halik suvlasnik kompanije koja sarađuje sa Rusijom. I ne samo da sarađuje, već i vrlo dobro - zarađuje.

Moskva o Kaji Kalas: Ovo nije zlatno doba evropske diplomatije

"Nisam imala detaljna saznanja o poslovima svog supruga", objašnjavala je Kalasova dok su tražili njenu ostavku na mesto premijera Estonije. 

Hladna kao led dodala je i da je zadovoljna objašnjenjem koje je dobila od supruga. A to objašnjenje je, u najmanju ruku, zvučalo naivno - Halikova kompanija samo pomaže drugoj kompaniji, dok su ruske operacije ugašene.

Danas Kaja Kalas sebe kandiduje za glavnog pregovarača EU sa Rusijom, iako su Rusi davno rekli da sa njom nikada ni o čemu neće razgovarati. 

Ali ono što bi se zamerilo bilo kom političaru koji mora da izađe pred birače, u briselskim kabinetima ne predstavlja nikakav problem. I zato je Kaja Kalas simbol čitave generacije evropskih političara, onih koji nikada nisu morali da se bore za dušu naroda, jer narod o njima i ne odlučuje. Njihova politička karijera ne zavisi od fabrika koje se zatvaraju, računa za struju, protesta na ulicama ili pada životnog standarda. Oni ne strepe od izbora kao klasični političari, već njihova moć dolazi iz partijskih struktura, komisija, kabineta i međusobnog postavljanja. I nema tog gafa i nepočinstva koji će im ugroziti karijere.

Tu je verovatno i odgovor zašto danas Evropa deluje kao kontinent kojim upravljaju ljudi koji su izgubili sposobnost da razumeju kako stvarni svet uopšte funkcioniše.

A Kaja Kalas je možda njihov najiskreniji portret.