Promene u Briselu: Najavljene reforme Evropske komisije, šta čeka zaposlene

Evropska komisija (EK) razmatra niz reformi kojima bi trebalo da unapredi efikasnost institucije, ubrza zapošljavanje, pošalje više svojih službenika u prestonice država članica i pripremi administraciju za upotrebu veštačke inteligencije (AI), navodi se u predlozima predstavljenim na internom sastanku, javlja briselski "Politiko".

Evropski parlament o Srbiji: Marta Kos "časti" klaster, Picula se protivi

Među predloženim promenama je premeštanje većeg broja službenika iz sedišta Komisije u Briselu u prestonice država članica, kako bi se ojačale veze sa 27 članica EU, zatim ubrzanje napredovanja nove generacije rukovodilaca pred očekivani talas odlazaka u penziju, kao i priprema institucije da bude "spremna za veštačku inteligenciju", naveo je za "Politiko" jedan visoki zvaničnik uključen u proces revizije.

Zvaničnik koji je tražio anonimnost zbog prirode internog izveštaja, rekao je da predlozi ne predviđaju ukidanje nijednog od 41 generalnog direktorata Komisije, niti formiranje novih, kao ni smanjenje broja zaposlenih.

Umesto toga, fokus je na tome da zaposleni ne budu "zatvoreni u svoje sektore" i da lakše sarađuju između različitih odeljenja, kao i na promeni prioriteta kako bi se postojeći resursi bolje koristili.

Reforma bi ipak mogla da podrazumeva i veći broj zaposlenih.

Peh u Raminoj vladi: Pokvarila se virtuelna ministarka, "ubila" je struja

Prema navodima drugog zvaničnika, Komisija planira da zaposli dodatnih 1.500 ljudi u okviru sledećeg sedmogodišnjeg budžeta EU, koji počinje 2028. godine, uz još 1.000 radnih mesta u drugim institucijama Unije.

Prvi paket preporuka, sadržan u izveštaju od 400 strana koji su pripremili visoki zvaničnici iz 15 sektora Komisije, predstavljen je svim zaposlenima, kojih ima oko 30.000, tokom virtuelnog sastanka u ponedeljak.

Prema pisanju "Politika", narednih meseci bi moglo da bude otvoreno više visokih pozicija zbog odlazaka u penziju ili prelaska zvaničnika na druga mesta.

Predložene mere deo su prvog sveobuhvatnog preispitivanja načina rada Evropske komisije u poslednje dve decenije. 

Proces je pokrenut prošle godine sa ciljem da institucija postane efikasnija i privlačniji poslodavac, a konačne preporuke trebalo bi da budu predstavljene predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen do kraja 2026. godine.

Preispitivanje dolazi u trenutku kada se "geopolitička Komisija" Ursule fon der Lajen suočava sa sve većim izazovima, od trgovinskih tenzija sa Vašingtonom i Pekingom do podrške Ukrajini. 

Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da pročitaju oštećeni svitak star 2.000 godina

Istovremeno, širenje nadležnosti Evropske komisije izaziva dodatnu osetljivost u pojedinim državama članicama zbog zabrinutosti oko njenog rastućeg uticaja, napominje briselski portal.

"Postoji želja za promenama", rekao je komesar za ljudske resurse Pjotr Serafin, ocenjujući da među zaposlenima postoji spremnost za reformu Komisije.

Serafin je istakao da Komisija danas ima oko 1.500 zaposlenih manje nego 2014. godine, iako su njene obaveze u međuvremenu značajno porasle.