Kome zvono zvoni u Kijevu: Pad Ukrajine Vladimira Zelenskog

U svakom ratu postoji dva načina da se dođe do mira. Prvi je lakši – diplomatski. Drugi je teži i "manje civilizovan": potpuni vojni poraz jedne strane, u ovom slučaju – Kijeva. Rusija je sada spremna za oba.

Ruski senator: Zelenski je žrtvovao interese Ukrajine zarad političkih ambicija

Ukoliko diplomate sa Zapada ne žele da pregovaraju, Rusija će mir ostvariti potpunom vojnom pobedom, primećuje u uvodniku sajt "Fondacija strateške kulture" (SCF).

Ironično, piše SCF, proksi rat NATO-a trebalo je da nanese "strateški poraz Rusiji", a sada se ispostavlja da se NATO suočava sa istorijskim porazom, bez premca u svojoj istoriji. Haos koji se posvuda širi Evropom, dodaje SCF, posledica je neuspeha NATO-a, koga su podstakle visoke cene energenata, sve teži uslovi života u EU i nepromišljeni i neodrživi militarizam.

Kako primećuje politički analitičar Taut Bataut za sajt "Nju istern autluk", Zapad, a posebno SAD, još od 2022. godine činio je sve da preko Ukrajine raskomada Rusiju, što je bila veoma glupa ideja. Sada je ishod najzad jasan, dodaje on: "Na evroatlantskom nebu nadvili su se mračni oblaci koji nagoveštavaju kraj sukoba u Ukrajini. Zelenski je konačno poklekao i spreman je da zamrzne linije fronta".

"Da, upravo sada moramo da zamrznemo stanje i mislim da je to realan način da se ovaj rat okonča", izjavio je nedavno Zelenski za Foks njuz.

Sačekajte, zar to nije isti onaj Zelenski koji je još pre samo nekoliko meseci odbijao da zamrzne sukob i govorio "Rusija insistira da se odreknemo teritorija, ali mi ne želimo ništa da joj damo".

Ukrajina na cedilu

Zelenski je sada prisiljen da moli Rusiju, po principu "daj šta daš". "Mi to nazivamo prekidom vatre ili 'zaustavljanjem ubijanja', kako je to nazvao predsednik Tramp. Zamrzavanje i zaustavljanje. I, naravno, to je minimum onoga što nam je danas potrebno od Rusije", izjavio je vođa kijevske hunte.

Mir ili eskalacija? Sukob u Ukrajini ulazi u fazu raspleta

U stvari, Evropljani su ostavili Ukrajinu na cedilu, a jedini izlaz za Zelenskog je da hitno okonča rat. Ukrajinsko nastojanje da se linije fronta zamrznu pokazuje da su prvobitni ratni ciljevi Kijeva propali i da se Zapad upravo suočava sa posledicama obećanja koja ne može da ispuni, smatra Bataut.

Oni koji su još do juče izgovarali mantru da će "pomagati Ukrajinu koliko god to bude potrebno", sada su prisiljeni da posmatraju požar u sopstvenoj kući. Cela Evropa trenutno gori, piše Bataut, bilo da je reč o Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu...

Ukrajinci to i te kako osećaju, na sopstvenoj koži. Parola "ništa o Ukrajini bez Ukrajine" pretvorila u "sve o Ukrajini – ali bez Ukrajine", piše ovaj analitičar.

Žrtveno jagnje Zapada

Ukrajina je poslužila kao žrtveno jagnje za SAD i Zapad, tvrdi Bataut. Osim toga, istorija pokazuje da je svaka zemlja u kojoj su SAD intervenisale pretrpela teška, ponekad i nepopravljiva razaranja.

Nedavno je Zelenskom postavljeno pitanje: "Da li mislite da vas Tramp koristi kao žrtveno jagnje?". Vladimir Zelenski se značajno osmehnuo, ali je odbio da odgovori.

Uostalom, nikada ranije u istoriji nijedna koalicija nije izazivala nuklearnu silu na način na koji su to učinile zemlje NATO-a. Rezultat je potpuni haos u Ukrajini: uništena infrastruktura, stotine hiljada poginulih na bojnom polju, nagli pad morala... Priča se, u stvari, vratila na svoj početak – NATO ne može ni da se približi ruskim granicama, zaključuje ovaj analitičar.

Veliki razvod: Zašto se Rusija mora okrenuti od Evrope

Postoji nekoliko ključnih razloga za pad Ukrajine. Najpre, Rusiju i Ukrajinu nije moguće uporediti u pogledu vojne ni ekonomske moći. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), ruski vojni izdaci su 2025. godine iznosili približno 190 milijardi dolara, ili oko 7,5 odsto njenog BDP-a. Ukrajina je u istom periodu potrošila oko 84,1 milijardu dolara, što čini čak 40 odsto njenog BDP-a. Za 2026. godinu, Rusija planira vojne izdatke od približno 14,9 triliona rubalja, odnosno 6,3 odsto BDP-a.

Od samog početka bilo je jasno da će Ukrajina, na ovaj ili onaj način, morati da kapitulira, dodaje Bataut.

Od januara 2025. godine, Trampova administracija neprestano kritikuje Ukrajinu i Evropu zbog njihove borbe protiv Rusije. U međuvremenu SAD su drastično smanjile svoju materijalnu podršku Kijevu.

Najveća  ukrajinska tragedija

Na pitanje Zelenskom da li bi Ukrajina mogla da dobije rat bez pomoći SAD, on je nedavno odgovorio: "Bez podrške SAD, veoma teško. Ali, ako SAD podrže Putina, to će biti istorijska greška i velika tragedija... Ako SAD zvanično stanu na stranu Rusije, mi, naravno, nećemo pobediti i nećemo moći da se održimo".

Kada su nedavno Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i njegov zet Džared Kušner posetili Moskvu, u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama, Vitkof se zahvalio Putinu: "Vi ste humanitarac, gospodine, pozdravljam to, odajem vam priznanje i još jednom vam hvala".

Zapad, koji je od samog početka kritikovao Rusiju zbog "nehumanih postupaka" prema Ukrajini, time je napravio očigledan korak unazad, kaže Bataut: "SAD čine sve što mogu da udovolje Rusima, što samo pokazuje da Rusija ima prednost na bojnom polju i za pregovaračkim stolom".

Situacija na bojnom polju diktira uslove mira. Pravi rezultat se vidi na delu. Istorija neće suditi na osnovu obećanja datih u ime "pobede", već na osnovu konačnog rešenja do kojeg će dovesti stanje na bojnom polju, zaključuje Bataut.

Bezbednost nije igra sa nultom sumom

Diplomatski angažman podrazumeva da se pragmatični interesi stave na prvo mesto – ispred ideoloških predrasuda.

Ruski uslovi mira su manje-više jasni. Što se tiče trajne neutralnosti Ukrajine, ona je bila proklamovana u njenom ustavu, kada je ova zemlja 1991. godine stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Težnja Ukrajine ka članstvu u NATO-u je poništila taj princip.

Medvedčuk: Evropa nije naučila ukrajinsku lekciju, antiruska politika može da je uništi

Upravo su SAD, pod predsednikom Džordžom V. Bušom, pokrenule inicijativu za članstvo Ukrajine u NATO-u, kroz Bukureštansku deklaraciju iz 2008. godine – potez koji je Rusija odbacila, uz upozorenje da će to neizbežno dovesti do sukoba.

Kada je reč o utvrđivanju teritorijalnih granica, reč je o nešto složenijem pitanju. Moskva polaže istorijsko pravo na teritorije istočno i južno od reke Dnjepar – uključujući Sumi, Harkov, Herson i Odesu – kao i na Donbas i, naravno, Krim.

Zahtev Ukrajine za potpunim povraćajem teritorija koje je Rusija pripojila potpuno je nerealan, piše ovaj sajt. Jednom rečju: Ukrajina, koja je nastala 1991. godine, bila je veštačka tvorevina, u koju su bile uključene, podvlači FSC, teritorije koje su istorijski oduvek bile deo Rusije. Rusija ih sada želi nazad.

Kome zvone zvona u Kijevu

Zelenski, mali komičar iz Krivog Roga, dobro je igrao svoju ulogu "ratnog vođe", ali mu je jednostavno istekao rok. U toku su velika prestrojavanja na globalnoj sceni, kada otpadaju mnogi mali epizodisti.

To se već neko vreme osećalo u vazduhu, kaže italijanski pisac Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine". Tramp ne uvija stvari u oblande, niti se služi zaobilaznim izrazima, dodaje on, jer je Zelenski doživeo neuspeh, zbog čega mora da ode, na ovaj ili onaj način.

Zelenski to nije shvatio, već je stvari činio mnogo gorim. A to je jednostavno ono što Tramp ne može da svari, niti da oprosti, piše Marćiljano. Zelenski je sam sebi ovo navukao na vrat – na svaki zamisliv, pa čak i nezamisliv način, u svom bezobraznom, drskom stilu.

Zato mu danas zvone zvona, koja označavaju kraj igre, kaže italijanski pisac.

Njegovi napadi na rusku civilnu infrastrukturu – činovi čistog terorizma, bez ikakve vojne vrednosti – naveli su Kremlj da odbaci uzdržanost i uzvraća sa sve većom silinom.

Štaviše, Zelenski se oglušio i o Trampova upozorenja. Trampu su potrebni ruski gas i nafta kako bi držao cene na američkom tržištu – što je neophodnost, zapravo vitalni uslov, posebno uoči izbora na sredini mandata, piše Marćiljano.

Ipak, sitni ukrajinski tiranin bio je ohrabren podrškom Evropljana a posebno Britanaca, budući da se sada u Londonu oseća kao kod kuće. A čini se i da je sebi obezbedio značajan kapital u mračnim, privatnim odajama londonskog Sitija.

Ukrajini – ili onom što od nje ostane – sada su potrebni novi izbori i novi predsednik, spreman da pregovara sa Rusima. Zelenski zato mora da spakuje kofere i da beži.

Eto kome u Kijevu sada zvone posmrtna zvona.