Svet
Srbija primer saradnje: Objavljena kineska "plava knjiga" posvećena Evropi
Odnos sa Beogradom naveden kao presedan za širi spektar odnosa Kine sa evropskim zemljama
Kina od 1997. godine objavljuje takozvanu "plavu knjigu" posvećenu odnosima sa Evropskom unijom i Evropom u celini, a najnovija analiza pod naslovom "Izveštaj o razvoju Evrope (2025–2026)", u izdanju Instituta za evropske studije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, navodi da zajednica Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću, kao i unapređeno sveobuhvatno strategijsko partnerstvo Kine i Mađarske predstavljaju primere međusobne podrške u pogledu suvereniteta, bezbednosti i razvoja, te da postavljaju presedan za širi spektar odnosa Kine sa evropskim zemljama.
U najnovijem izdanju, u Kini inače veoma zapažene "plave knjige", navedeno je i da je ekonomski oporavak Evrope ograničen "kombinacijom geopolitičkih rizika, strukturnih izazova i političkih neizvesnosti", kao i da je "Evropa ušla u period dubljih prilagođavanja, jer bezbednosna pitanja sve više nadjačavaju ekonomske prioritete".
"Logika bezbednosti zamenjuje ekonomsku logiku", izjavio je Feng Džungping, direktor pomenutog instituta, naglasivši da Evropa, kako je doslovno naveo, prolazi kroz najdublje promene od kraja Hladnog rata, zbog čega politički i ekonomski pejzaž regiona postaje sve složeniji.
U izveštaju je naglašeno postojanje izazova, među kojima su najznačajniji usporena industrijska aktivnost u Evropskoj uniji, visoki energetski troškovi, slaba potražnja potrošača, rastući protekcionizam i produženi geopolitički sukobi.
"Svi ovi faktori otežavaju spoljne ekonomske veze Evrope i zamagljuju izglede njenog rasta", navedeno je u izveštaju.
U glavnom delu izveštaja, pod naslovom "Opraštanje od postmodernog identiteta, suočavanje sa postameričkim svetom", navedeno je da se Evropa udaljava od idealističkog liberalnog internacionalizma ka pragmatičnom fokusu na ekonomsku bezbednost i stratešku autonomiju.
"Kako se nacionalni politički sistemi, partijske strukture i ideološki pokreti nastavljaju međusobno da utiču i evoluiraju, evropska politika se suočava sa sve većom polarizacijom, slabljenjem konsenzusa i rastućim izazovima u pogledu efikasnog liderstva i upravljanja", navedeno je takođe u izveštaju.
Evropska unija kao bleda senka SAD
U pomenutom izveštaju posebno je naglašeno da je radna grupa, koju je predvodio bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, pre manje od dve godine objavila izveštaj pod naslovom "Budućnost evropske konkurentnosti", poznat i kao "Dragijev izveštaj".
Posebno je naglašeno da je razlika u BDP-u između Evropske unije i SAD 2002. godine iznosila 15 odsto, a da se do 2023. godine povećala na 30 odsto.
"Sedamdeset odsto ove razlike pripisuje se razlikama u produktivnosti: 1995. godine nivo produktivnosti Evropske unije bio je skoro 95 odsto američkog, ali je do 2023. pao na ispod 80 odsto. Pad produktivnosti u Evropskoj uniji proizilazi iz više faktora, ali 'Dragijev izveštaj' ističe jedan kao ključni: zaostajanje Evrope u digitalnim inovacijama. U izveštaju se naglašava da Evropska unija zaostaje ne samo za SAD, već i za Kinom u oblastima novih tehnologija. Na primer, među pedeset najvećih tehnoloških kompanija u svetu, samo četiri su evropske. Od 2008. godine, približno 30 odsto evropskih 'jednoroga' (startap kompanija vrednih preko milijardu dolara) preseljeno je u SAD. Pored toga, nijedna evropska kompanija sa tržišnom kapitalizacijom većom od 100 milijardi evra nije osnovana u poslednjih pedeset godina, dok je svih šest američkih kompanija, čija tržišna vrednost premašuje bilion dolara, osnovano u tom periodu", navedeno je u najnovijoj kineskoj "plavoj knjizi", uz upozorenje da bi, ukoliko ne preduzme odlučne mere za podsticanje inovacija, infrastrukture i ulaganja u tehnologiju, Evropska unija mogla da rizikuje dugoročan gubitak svoje konkurentnosti na svetskom nivou.
U izveštaju je jasno nagovešteno da je Kina, zapravo, želela drugačiji ishod.
"Gledajući u budućnost, Kina ostaje posvećena nezavisnoj i autonomnoj Evropskoj uniji koja igra stabilizujuću ulogu u globalnom upravljanju i multilateralnom poretku, uz istovremeno očuvanje principa ekonomske globalizacije. Međutim, u evoluirajućem globalnom okruženju, Kina i Evropska unija moraju da istraže nova područja partnerstva i da uspostave mehanizme za dublju saradnju kroz kontinuirani dijalog i kompromis", navedeno je u izveštaju.
Napominje se da bi ta saradnja mogla dodatno da podstakne zajedničke interese i veće međusobno poverenje i razumevanje.
"Podrška slobodnoj trgovini i autoritetu međunarodnog prava predstavlja zajedničke principe i težnje i Kine i Evropske unije. S obzirom na povlačenje Sjedinjenih Država iz multilateralnih institucija i obnovljene trgovinske sukobe, Kina i Evropska unija bi trebalo da prihvate eru multipolarnosti, da se drže principa uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti, i da teže obostrano korisnoj saradnji u cilju zajedničkog očuvanja ekonomske globalizacije i međunarodnog poretka zasnovanog na Ujedinjenim nacijama", navedeno je u izveštaju.
Kako se dodaje, u januaru 2024. godine, tokom sastanka sa belgijskim premijerom Aleksandrom De Kroom, predsednik Si Đinping je naglasio potrebu izgradnje više mostova između Kine i Evrope kao odgovor na sve složenije globalne izazove. Premijer De Kroo podsetio je na govor predsednika Sija u Brižu 2014. godine, u kom je on upotrebio metaforu mostova, kako bi sveobuhvatno izložio kinesku politiku prema Evropi.
U tom govoru, predsednik Si je zamislio izgradnju četiri ključna mosta: mosta mira i stabilnosti, mosta rasta i prosperiteta, mosta reformi i napretka i mosta zajedničkog kulturnog procvata. Tokom protekle decenije, Kina je dosledno vodila evropsku politiku, snažno podržavajući evropske integracije. Isto tako, Evropa bi trebalo da poštuje razvojni put koji je izabrao kineski narod i da se uzdrži od nametanja svojih vrednosti i modela upravljanja drugima. Produbljivanje i širenje saradnje Kine i EU može se ostvariti samo kroz uzajamno poštovanje, jačanje političkog poverenja i priznavanje međusobnih ključnih interesa, navedeno je u izveštaju.
Li Sjuesung, potpredsednik Kineske akademije društvenih nauka, naglasio je da Evropa ostaje ključni element kineske diplomatije velikih sila. On je pozvao na jačanje istraživanja ekonomskih, političkih i spoljnopolitičkih kretanja u Evropi kako bi se podržalo strateško odlučivanje Kine.
U Evropskoj uniji korist ostvaruju elite
"...Međunarodna finansijska kriza i kriza suverenog duga dovele su do upornog visokog nivoa nezaposlenosti širom Evropske unije, posebno u teško pogođenim južnim, kao i pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope. Posledično siromaštvo i socijalno nezadovoljstvo nisu značajno ublaženi, uprkos postepenom smanjenju nezaposlenosti tokom proteklih godina. To je dovelo do sve većeg sukoba između elita, koje aktivno promovišu i imaju koristi od evropskih integracija, i nižih društvenih slojeva, koji su sve skeptičniji, pa čak i suprotstavljeni integracijama jer od njih nisu imali koristi. Istovremeno, populističke partije koje se protive evropskim integracijama snažno su ojačale u mnogim evropskim zemljama i putem izbora došle na vlast u nekoliko država članica. Akumulacija ovih protivrečnosti dovela je do usporavanja evropskih integracija, a izlazak Velike Britanije iz Evropske unije dodatno je pogoršao izglede za dalje integracije", navedeno je u najnovijoj kineskoj "plavoj knjizi" posvećenoj Evropskoj uniji i Evropi.
Live
