Trka za novog generalnog sekretara UN: Rusija za neutralnog kandidata, a koga će podržati Srbija

Ujedinjene nacije od 1. januara sledeće godine trebalo bi da dobiju novog generalnog sekretara, a u trci za naslednika Antonija Gutereša je pet imena. U predizbornom periodu stižu poruke da sledeći činovnik na ovoj poziciji treba da se drži neutralne pozicije zbog pojedinih zamerki na račun minulog rada Gutereša. A Srbija bi, kako smatraju diplomate, trebalo da uzme u obzir i kakav stav po pitanju nezavisnosti tzv. Kosova imaju zemlje iz koje dolaze kandidati.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je u ponedeljak da će Moskva dati punu podršku za generalnog sekretara koji je neutralan, nezavisan i posvećen Povelji UN u potpunosti. On je poziciju Rusije istakao prilikom sastanka sa kandidatkinjom za tu funkciju, bivšom čileanskom predsednicom Mišel Bašele.

Lavrov: Generalni sekretar UN mora biti nezavisan, dao primere "Kosova" i Krima

"Ne samo, znate, 'pravo 'Kosova' na samoopredeljenje' ili 'Krim je deo teritorije Ukrajine'. Ovo je ključno. Moramo biti uvereni da će ovog puta generalni sekretar zaista biti drugačiji", rekao je Lavrov.

Bašele se tom prilikom, saglasila da generalni sekretar UN mora biti nezavisan, neutralan i da se rukovodi isključivo Poveljom UN i međunarodnim pravom.

Ko su kandidati i kakve stavove zastupaju

U trci za desetog generalnog sekretara i mandat od pet godina su argentinski diplomata Rafaelo Grosi (65) koji je na čelu Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Grosija smatraju jednim od favorita budući da se godinama trudi da održi dobre veze sa svih pet stalnih članica SB UN čija je podrška neophodna za izbor.

U igri je i bivša potpredsednica Kostarike Rebeka Grinspan (70),  koja se predstavlja kao reformski orijentisani multilaterista. Kandidat je i bivša predsednica Čilea i bivša visoka komesarka UN za ljuska prava Mišel Bašele (74). Ona je dva puta bila predsednica Čilea koja je takođe od 2010. do 2013. godine bila izvršna direktorka organizacije UN Vomen, agencije koja promoviše prava žena. Čile je u martu povukao podršku Bašele nakon desničarskog pomeranja rukovodstva zemlje, ali je ona rekla da će nastaviti uz podršku Brazila i Meksika.

Ipak, Bašale bi mogla da bude u zaostatku s obzirom na to da je Čile povukao podršku njenoj kandidaturi, ali je ona nastavila kampanju uz podršku Brazila i Meksika. Bašele je na meti i kritika dela američkih konzervativaca pa bi potencijalno moglo da oteža dobijanje glasova SAD.

Putin o pravu na samoopredeljenje DNR i LNR, osvrnuo se i na Kosmet

Bivši predsednik Senegala Maki Sali, koji je takođe podneo kandidaturu, zalaže se za reformu Saveta bezbednosti UN i veći uticaj zemalja u razvoj, ali nije dobio podršku Senegala, a ni podrška kandidaturi od velikog broja afričkih zemalja nije jedinstvena.

I poslednja se društvu kandidata priključila bivša ministarka spoljnih poslova i odbrane Ekvadora Marija Fernanda Espinoza (61), nominacijom od 12. maja, i ujedno je i najmlađi kandidat. Zalaže se da UN deluju preventivno kako bi sprečavale sukobe pre nego što izbiju. 

Iako još nije poznato kog kandidata bi podržala Srbija, diplomate ukazuju da bi pri donošenju odluke, trebalo uzeti u obzir i pitanje KiM. Prema informacijama Kancelarije za KiM, Kostarika i Senegal su još 2008. godine priznali nezavisnost tzv. Kosova, dok to nisu učinili Argentina, Čile i Ekvador.

Nekadašnji ambasador Srbije pri UN Branko Branković ukazuje za RT Balkan da je red na Latinsku Ameriku da dâ kandidata.

"U tom rasporedu snaga, sumnjam da Senegal ima šanse. Kada je reč o kandidatkinjama iz Čilea i Kostarike, one po mom mišljenju, imaju prednost zbog toga što su obe bile u sistemu UN. Mislim da bi jedna od njih dve trebalo da pobedi. I Grosiju daju malo više šanse jer je na vrlo važnom položaju", navodi Branković.

Kako ističe, iznenađen je time što je regionalna grupa isturila toliko predloga.

"Mislim da nije dobro za regionalnu grupu da sebe širi i rasipa glasove. Naglasio bih da je normalan sled da kandidat iz određene zemlje dobije pre svega podršku zemlje iz koje dolaze. Imajući u vidu da je Bašele tu podršku izgubila, skoro da nema šanse jer je Čile više ne podržava", objašnjava proceduru Branković.

Govoreći o stavu Srbije, Branković smatra da naša zemlja prilikom glasanja treba da se rukovodi procenom koliko je kandidat sposoban da odgovori na zahteve koji stoje pred generalnim sekretarom, pa i po pitanju odnosa prema KiM.

"Ovo je važno, jer generalni sekretar pokreće pitanja tamo gde je neophodno i o KiM, jer se, imajući u vidu Rezoluciju 1244 i Povelju UN i time bavi. U svakom slučaju, generalni sekretar bi morao da bude neutralan", navodi Branković.

UN zaključile da Krim i Donbas nemaju pravo na samoopredeljenje: Moskva odgovorila

Kandidat za generalnog sekretara najpre, mora da zadovolji kriterijume SB UN, pa onda dolazi pred generalnu skupštinu gde mora da dobije dvotrećinsku većinu.

Kada je reč o Gutereševom radu, Branković ukazuje da Kfor nije ništa uradio za poboljšanje položaja Srba, a da generalni sekretar tim povodom nije ništa preduzeo.

Budući generalni sekretar mora najpre da prođe "rampu" u SB UN, a onda dolazi na generalnu skupštinu gde mora da obezbedi dvotrećinsku većinu.