Nemački kancelar Fridrih Merc je, izvesno, najnepopularniji nemački kancelar posle Drugog svetskog rata. Štaviše, Merc, koji je rekao da je država blagostanja "zastarela" i poručio Nemcima da "više rade umesto što idu na bolovanja", nedavno je, prema anketama javnog mnjenja, proglašen za najnepopularnijeg lidera na svetu.
U Nemačkoj, na društvenim mrežama, nazivaju ga "lažljivim Fricom", "Pinokijom" i "lažljivim klovnom". Merc je, kažu, sivi, bledi i beživotni nemački kancelar. Međutim, njegova prava boja nije siva, nego zelena: boja zelenih dolarskih novčanica.
U Mercu, uostalom, nema ničeg nemačkog, osim tipično nemačke krutosti. On je, jednostavno, bio visokopozicionirani zvaničnik "BlekRoka", koji je nametnut, prekomandovan od strane globalnih finansija, za kancelara Nemačke. I koji je apsolutno potčinjen nenemačkim interesima.
U emisiji na Radio Kampusu italijanski istoričar Lučano Kanfora je izjavio da je "Merc opasnost, jer je žestok pristalica nemačke hegemonije nad Evropom".
Mercova osnovna poruka, dodaje on, je sledeća: "Ruska opasnost postoji. Ali, da Merc poznaje istoriju, znao bi da Rusija nikada nije napala Zapad. Mercova očigledna laž ima za cilj da pojača tenzije sve do tačke kada će one postati neodržive..."
"Pinokio, lažljivi klovn..."
Nemci toga polako postaju svesni. Ali, ako živite u Nemačkoj, treba biti oprezan, jer je nemački sud nedavno presudio da se nazivanje kancelara Fridriha Merca "lažljivim Fricom" može krivično goniti zbog "javnih interesa", što znači da prekršilac može biti kažnjen novčanom kaznom u iznosu prosečne mesečne plate.
Vlasti su, po članu 188 nemačkog krivičnog zakonika, pokrenule 39 postupaka, koji zabranjuje uvrede protiv "onih koji su angažovani u javnom političkom životu". Međutim, 15 slučajeva je već odbačeno zbog "nedostatka dokaza", saopštilo je tužilaštvo.
Ljudi koji su Merca nazivali "Pinokiom" i "lažljivim klovnom" sada mogu da budu sigurni da im nijedan službenik neće zakucati na vrata, piše "Tagešpigl".
Dok nemačka ekonomija stagnira, obećanja o reformama blede, a rejting vladajuće koalicije brzo tone, u vrhu nemačkih demohrišćana počelo je da se govori o do nedavno nezamislivom scenariju – mogućoj smeni kancelara Fridriha Merca. Usred mandata.
Prema pisanju nemačkog lista "Bild", među članovima najviših tela CDU već se vode razgovori o tome pod kojim okolnostima bi Merc mogao da bude zamenjen, ko bi s njim morao da obavi razgovor o povlačenju i ko bi mogao da ga nasledi.
Voda je došla do grla
Trenutno, Mercov najveći problem je stranka Alterantiva za Nemačku (AfD), koju je on već proglasio na "ekstremno desničarsku", čak i za "nacističku".
Merc i njegove pristalice čine sve što mogu da AfD okarakterišu kao "nacističku stranku" kako bi je isključili sa predstojećih izbora. Da li je odbrojavanje za kancelara Merca već počelo, pita se italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine".
Pa, moguće je.
"Merc deluje sve više usamljeno i sve više izolovano. Njegova politika vodi Nemačku ne samo ka ekonomskoj krizi, u koju je sada duboko zaronila, već i daleko van nje. Ka raspadu Nemačke", tvrdi Marćiljano.
Stranka nove nemačke "desnice" raste i na zapadu Nemačke. A to ne može a da ne zabrine Merca i njegove saradnike.
Međutim, to sa AfD nije samo nemački problem. Praktično čitava Istočna Evropa, koja je najteže pogođena krizom, polarizuje se u glasanju za AfD, primećuje italijanski pisac. Tu ne pomažu zagrljaji sa šefom hunte iz Kijeva Zelenskim. Štaviše – odmažu mu.
Saradnici Merca osećaju kako im voda stiže do grla i zato mnogi od njih počinju da se repozicioniraju. A tu je i problem Izraela, kojeg Merc bezuslovno podržava. Odnosno, on podržava cionističku vladu u Tel Avivu i njenog premijera Benjamina Netanjahua.
Izolacija kancelara Merca
Mercov najnoviji trik je bila nada da će se Mađarska Petera Mađara svrstati uz antiruski front, što bi ga, sigurno, ojačalo, ali je Mađar odmah srušio Mercov zamak iluzija. Mađarov stav je tu krajnje jasan, piše Marćiljano: "Nikakvo oružje, nikakve strateške zalihe Ukrajini. I, pre svega, nema raskida sa Moskvom".
Stvari su krajnje jednostavne: Budimpešta ima vitalnu potrebu za ruskom naftom i gasom. I zbog toga nema nameru da se pridruži ratu protiv Rusije, koji, uostalom, i ne razume.
A tu je i bivši socijaldemokratski kancelar Šreder, koga, svakako, Merc ne može optužiti da je "nacista". Šreder se, u stvari, slaže sa stavovima AfD-a po pitanju uvoza gasa iz Rusije. Nemačka je, podseća italijanski autor, federalna republika, a u mnogim pokrajinama AfD sada uživa poverenje od oko 40 odsto glasova, ako ne i veće.
Šta preostaje kancelaru Mercu? On, nažalost, nije ni Helmut Kol, a ni, inače birokratski kruta kancelarka Angela Merkel. Merc će poslušno nastaviti da sledi uputstva gospodara "BlekRoka" i "bogova sa Volstrita". I da se kotrlja putem svog, sve strmoglavijeg pada, sve do samog, gorkog kraja.
Na kraju, on je tužna figura, piše Marćiljano, koja pokušava da povede nekadašnjeg nemačkog ekonomskog giganta u razarajući, sveopšti rat sa Rusijom.
Merc, uostalom, nije politički lider. On je bio, i ostaje, najslabiji kancelar u posleratnoj nemačkoj istoriji. Jedini koji je morao da se podvrgne poniženju od u Bundestagu, gde je prošao tek drugi put, i to za dlaku.
On je, nažalost, samo tupa maska nemačkog pada, kaže Marćiljano: "Nije novi firer, već pogrebnik".