Korona afera bez kraja: Mejlovi bivšeg ministra zdravlja mogli bi da koštaju Nemačku 500 miliona evra

Dok je pandemija harala, nemačko Ministarstvo zdravlja očajnički je pokušavalo da obezbedi zaštitnu opremu, a u nabavku se lično uključio tadašnji ministar zdravlja Jens Špan (CDU). Sud sada treba da utvrdi da li elektronska prepiska između Špana i vlasnika hamburške tekstilne kompanije "Pjur fešn ejdžensi" predstavlja pravno obavezujuću porudžbinu.

Kompanija potražuje 287 miliona evra, a sa obračunatim kamatama taj iznos je u međuvremenu narastao na 464 miliona evra. Ministarstvo, međutim, tvrdi da komunikacija nije predstavljala kupoprodajni ugovor.

Šta piše u Španovim mejlovima?

Špan, koji danas predvodi poslaničku grupu demohrišćanske Unije u Bundestagu, najpre je 8. marta 2020. telefonom zatražio pomoć od trgovca tekstilom Matijasa Tima, a zatim su pregovori nastavljeni elektronskom poštom.

"Želim da to danas pravno obavezujuće zaključimo kako bi maske završile kod nas u Nemačkoj", napisao je Špan 9. marta. U drugoj poruci uz emotikon smajlija dodao je: "Za sada želim pravno obavezujuće da obezbedim tu robu".

Nemačka spaljuje dokaz pandemijskog rasipništva: Skupe maske skupo gore

Pitanja transporta, kako je naveo, mogla su da budu rešavana naknadno.

"Za sada se povlačim, praktične detalje rešite sa mojim ljudima", citira nemačka agencija DPA delove prepiske.

Ipak, kompanija "Pjur fešn ejdžensi" na kraju nije dobila posao. Ministarstvo je kasnije tvrdilo da firma nije dovoljno pouzdana i da verovatno ima problem sa kreditnom sposobnošću. Međutim, to nije sprečilo državu da kasnije od iste kompanije kupuje drugu zaštitnu opremu.

Kamate rastu za 80.000 evra dnevno

Advokat tužioca Denis Gajsler tvrdi da je još pre godinu dana ponudio vansudsko poravnanje od 175 miliona evra, ali da resorno ministarstvo nikada nije odgovorilo.

"Od tada sat neprestano otkucava. Svakog dana se obračunava još oko 80.000 evra zatezne kamate", rekao je on.

Portparol poslaničke grupe CDU izjavio je za DPA da Špan odbacuje "spekulativne optužbe". O tome da li su mejlovi predstavljali obavezujuću narudžbinu i da li država mora da plati stotine miliona evra, konačnu reč daće sud u Bonu.