Četvrt veka ŠOS-a: Šangajski duh stabilizuje 21. vek

Četvrt veka nakon osnivanja Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), svet je iz korena promenjen: Rusija je nakon osam godina sukoba na istoku nekadašnje Ukrajine započela intervenciju koja bi trebalo da osujeti ambiciju NATO-a da joj zađe na "puškomet" od Podmoskovlja i ugrozi bezbednost ne samo njenih nacionalnih granica, već i Evroazije.

Kina je u međuvremenu, de fakto, postala najmoćnija ekonomija sveta koju Donald Tramp nije mogao da obuzda ni carinama, ni stalnim pokušajima eliminacije njenih kompanija iz svetskih lanaca snabdevanja.

Štaviše, može se reći da su SAD doživele debakl u carinskom sukobu sa Kinom, ali i u vojnom sukobu sa Iranom koji se nadovezao na pomenuti carinski sukob sa Kinom.

Lavrov: Saradnja Rusije i Kine nije usmerena protiv trećih zemalja

Promenili su se u potpunosti Evropska unija i Daleki istok, a takođe Afrika i Južna Amerika.

Evropska unija je nastavila da igra licemernu i nedoslednu ulogu na Balkanu, ali sa znatno manje ekonomske moći, ucenjujući Srbiju kako bi je primorala da uvede sankcije Rusiji i samoubilački se odrekne saradnje sa tom zemljom u oblasti energetike, odnosno da sa njom uđe u mogući sukob.

Sa druge strane, Nemačka kao vodeća zemlja Evropske unije ove 2026. više podseća na Nemačku iz 1936, nego na Nemačku iz 1976. godine, nedugo nakon što je Vili Brant klekao pred spomenikom Jevrejima koje su ubili Nemci.

Divljanje neonacista u Hrvatskoj i Ukrajini, kao i ucene Srbije u vezi sa starim austrijskim i Austro-ugarskim katastarskim podelama, sasvim sigurno ne bi bilo moguće bez odobrenja Nemačke koja želi da se naoruža do zuba do kraja ove decenije.

Na drugom kraju sveta, Japan sledi Nemačku i sprovodi sada već otvorenu remilitarizaciju, slavi osuđene stvarne ratne zločince i najavljuje da bi mogao da se umeša u potencijalni sukob u Tajvanskom moreuzu.

Ovo je samo skica tektonskih promena koje su se na bezbednosnom i geopolitičkom planu dogodile u svetu 25 godina nakon osnivanja Šangajske organizacije za saradnju.

Tiho i bez puno pompe

U Šangaju je juče, tiho i bez puno pompe, obeležena 25. godišnjica osnivanja ove regionalne, ali po značaju svakako svetske organizacije, nastale kao odgovor ključnih zemalja Evroazije, pre svega na izazove i pretnje terorizma i zloupotrebe islama od strane Kolektivnog zapada.

Danas ŠOS ima deset država članica, dve države u statusu posmatrača i petnaest partnera za dijalog, okupljajući zemlje koje čine gotovo polovinu svetskog stanovništva i oko četvrtinu globalne ekonomije.

Naš izbor

Da li je došlo vreme da Srbija zauzme svoje mesto u ŠOS-u?

Zemlja koja se suočava sa posledicama albanskog terorizma i pokušajima otimanja delova svoje teritorije od strane NATO-a, ali i sa delovanjem islamista u Sarajevu i pokušajima ukidanja Republike Srpske, trebalo bi da se približi ovoj, danas već svetskoj organizaciji, tim pre što ova postaje i značajna platforma na planu ekonomske saradnje.

Slanje zvaničnika na neke od samita i skupova ŠOS-a jeste dobra osnova za tako nešto, a budući da približavanje Srbije ŠOS-u ne bi bilo upereno ni protiv koga u Evropi, tako nešto bi svakako trebalo i učiniti, tim pre što okosnicu ŠOS-a čine zemlje koje poštuju međunarodno pravo i teritorijalni integritet Srbije .

Koliko je ŠOS važan, premda na prvi pogled trom i usporen, svedoči činjenica da je Si Đinping, koji inače pridaje veliki značaj razvoju ove organizacije, do sada prisustvovao svakom samitu ŠOS-a, deleći vizije i ideje, iznoseći važne inicijative i promovišući zajedničke napore u očuvanju i unapređenju "šangajskog duha".

"Pravedna stvar nalazi veliku podršku, a putovanje sa mnogim saputnicima vodi daleko", rekao je Si, citirajući staru kinesku izreku, na samitu ŠOS-a 2023. godine, napominjući da je razvoj organizacije u skladu sa tokom vremena i ide u korak sa pravcem napretka čovečanstva.

"Šangajski duh, koji prevazilazi zastarele koncepte kao što su sukob civilizacija, Hladni rat i mentalitet igre sa 'nultim zbirom' (situacija u kojoj jedna strana dobija, a druga gubi sve), otvorio je novu stranicu u istoriji međunarodnih odnosa i zadobio sve veću podršku međunarodne zajednice", rekao je tada Si.

Kina žuri da razvije ekonomsku saradnju

 Dostupni podaci pokazuju da je Kina, pre predviđenog roka, ostvarila cilj da njena kumulativna trgovina sa ostalim zemljama ŠOS-a premaši 2,3 biliona američkih dolara, dok je među državama članicama u funkciji skoro 14.000 kilometara međunarodnih kopnenih transportnih ruta.

Kina: Produbiti bezbednostnu i odbrambenu saradnju u okviru ŠOS-a

Na prošlogodišnjem Samitu ŠOS-a u Tjencinu, Kina je najavila niz mera koje obuhvataju sto "malih i lepih" projekata za poboljšanje životnog standarda u državama članicama ŠOS-a, a gde je to potrebno dodelu bespovratne pomoći u iznosu od dve milijarde juana (295,7 miliona dolara), kao i uspostavljanje deset "Luban" radionica (razvojni projekti u oblasti obrazovanja) u državama članicama tokom narednih pet godina.

Jermek Košerbajev, ministar spoljnih poslova Kazahstana, naveo je u autorskom tekstu povodom 25. godišnjice ŠOS-a da najveće bogatstvo organizacije ostaje njen konstruktivan i pragmatičan pristup saradnji, zasnovan na univerzalnim principima jednakosti i uzajamne koristi, bez dominacije bilo koje pojedinačne ideologije.

"Ovaj pristup, poznat kao 'šangajski duh', pokazao je otpornost, efikasnost i trajnu vrednost multilateralnih mehanizama razvijenih u okviru ŠOS-a", naveo je Košerbajev.

Jang Đin, vanredni istraživač Kineske akademije društvenih nauka, izjavio je povodom 25. godišnjice ŠOS-a da "šangajski duh" nije apstraktan slogan, već skup principa proverenih u praksi ŠOS-a.

"U vreme kada unilateralizam i hegemonističko razmišljanje i dalje opstaju, političko poverenje među zemljama ŠOS-a obezbedilo je važan temelj za dugoročnu saradnju u okviru ove organizacije", dodao je Jang.

ŠOS i globalno upravljanje

U Pekingu, pritom, smatraju da je, pored regionalne saradnje, uloga ŠOS-a proširena na globalno upravljanje.

Na sastanku u formatu "ŠOS plus", u Tjencinu prošle godine, Si Đinping je izjavio da je ŠOS sve više pokretač razvoja i reforme sistema globalnog upravljanja.

Lavrov: Rusija će se odupreti pokušajima slabljenja ŠOS-a

On je upravo na tom sastanku izneo Inicijativu za globalno upravljanje, pozivajući organizaciju da bude primer u sprovođenju te inicijative, da doprinese snagom ŠOS-a svetskom miru i stabilnosti i pokaže odgovornost ŠOS-a u promovisanju globalne otvorenosti i saradnje. 

Rastući uticaj organizacije privukao je širu pažnju. U izveštaju singapurskog Instituta ISEAS–Jusof Isak, iz marta ove godine, navedeno je da je Samit ŠOS-a u Tjencinu označio jačanje odnosa jugoistoka Azije i ŠOS-a, pri čemu neke zemlje regiona organizaciju vide i kao korisnu ekonomsku mrežu u uslovima geopolitičkih previranja.

Generalni sekretar ŠOS-a Nurlan Jermekbajev, kako su preneli kazahstanski mediji, izjavio je da je još dvadeset zemalja izrazilo interesovanje za saradnju sa ovom organizacijom, što je još jedan pokazatelj njene rastuće privlačnosti.