Svet
Gujaničić za RT Balkan o evropskim integracijama: Kome je namenjena Evropa trećeg reda i zašto
Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije ocenio je da je najnoviji briselski predlog namenjen prvenstveno Ukrajini i Moldaviji, ali i da se šalje poruka da postoji namera da se poklopi ovaj prostor
EU želi po svaku cenu da napravi nove federalne države Evrope, a nove članice neće imati pravo glasa i biće stalno na proveri. Pet članica Evropske unije Francuska, Nemačka, Belgija, Luksemburg i Holandija dostavile su non pejper u kojem predlažu da članstvo u EU predviđa mogućnost privremenog ograničavanja prava glasa novih članica u pojedinim oblastima, kao i uvođenje novih mehanizama za zaštitu vladavine prava i drugih temeljnih vrednosti EU.
Srbija, da bi dobila fotelju, mora da ispuni razne zahteve, a najviše "želja" ima susedna Hrvatska. Šta balkanske države mogu da očekuju na evropskom putu i zašto je u tom kontekstu gotovo nemoguće napraviti paralelu između balkanskih zemalja, s jedne strane, i Ukrajine i Moldavije s druge?
Valja podsetiti na to da je svaki ulazak u EU i proširenje bilo vezano za geopolitičke odnose, a iz EU poručuju da je pravi zamah i trenutak za ulazak EU.
O tome da li je ovo uvod u federalizaciju ili konfederalizaciju EU, stvara li se Evropa trećerazrednih država i da li EU želi rat sa Rusijom ili joj odgovara dok drugi ratuju umesto nje za"Danas na RT" govorio je Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije.
"Što se tiče non-pejpera, pre svega Fridriha Merca, momenat nije slučajno izabran. Pored svih zemalja koje su pravi ili fiktivni kandidati za EU ovaj predlog je namenjen Ukrajini i Moldaviji. U ovom predlogu, koji nije potpuno ozvaničen, tu je pet država osnivača, Nemačka i Francuska, na prvom mestu, pa zemlje Beneluksa, istakli su da hoće da prime nove članice i da im ograniče neka prava, ne sva, ali da kasnije kada budu primljene, za neko vreme, da im se uskrati pravo veta", podsetio je Gujaničić i dodao da žele da pošalju poruku da hoće geopolitički da poklope ovaj prostor, ali i da su poučeni onim što im se desilo sa Viktorom Orbanom.
Naveo je da je razlog i da pred svojim javnim mnjenjem kažu da je proces proširenja pod kontrolom i da znaju šta rade.
Na pitanje šta bi EU dobila "brzim pripajanjem", Gujaničić je rekao da se sa zapadne strane forsira narativ kako je Evropa bila dugo u zimskom snu i previše se oslanjala na zaštitu prekookeanskog "velikog gazde".
"To je narativ koji dugo važi u zapadnom javnom mnjenju. Sada su osokoljeni, jer imaju zajedničkog neprijatelja, a to je predsednik RF", kazao je on i dodao da mnoge države koje EU želi da priključi svom klubu ima teritorijalne probleme, odnosno nerešeni teritorijalni status, među kojima je i Srbija.
Gujaničić je naveo da ideja o Evropi u više brzina postoji dugo, dodajući da je vrhunac evropskog entuzijazma bio tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina.
"Jedno su Ukrajina i Moldavija, a drugo je balkanski paket država, pod uslovom da smo ozbiljni na evropskom putu, o čemu može da se raspravlja. Ako se u startu prihvata da se ograniče neke ingerencije tamo, onda se može postaviti pitanje i tretmana", kazao je on. Istakao je da su Merc, Starmer i Makron veoma nepopularni, a staro je pravilo da kada ide loše na polju unutrašnje politike, pokreću se neke velike priče.
Podsetio je na to da je Merc pomenuo "Kosovo" kao odvojenu teritoriju.
"U našem komšiluku imate glasnogovornika koji izražavaju žalost zašto pet država članica EU nije priznalo tzv. Kosovo", podsetio je gost RT Balkan.
Istakao je da opcija povratka Velike Britanije u EU nije na dnevnom redu, ali da je pojačana oružana saradnja.
Live
