U svetu drame, Rusija i Turska razgovaraju kao odrasli

Dolazak turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana u Moskvu i Kazanj prošle sedmice šalje jasan signal da Ankara misli drugačije od većine zemalja Zapada, koje u ideološkoj zaslepljenosti ne žele da razgovaraju sa Rusijom i veruju u iluziju da mogu strateški da je pobede.

Ovako za RT Internešenel posetu turskog ministra tumači Mišel Bičkova, potpredsednik Centra za bliskoistočne studije u Moskvi i jedan od boljih poznavalaca rusko-turskih odnosa.

Turska odluka da ne prekida odnose sa Rusijom više liči na zdrav razum nego na inaćenje, u okolnostima kada je Crno more postalo jedno od najopasnijih na planeti. Mnoge zemlje govore da žele stabilnost u ovom delu sveta, ali malo ko je spreman da razgovara sa neistomišljenicima, telefonom ili uživo.

Fidanovu posetu i Moskvi i Kazanju treba sagledati kako dva posebna poglavlja, ali i zajedno.

Deo prvi: Rad na teškim pitanjima

U Moskvi, Fidan se sastao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom da razgovaraju o svim aspektima međusobnih odnosa, od krize u Ukrajini i bezbednosti Crnog mora do situacije na Južnom Kavkazu. Ton sastanka bio je poslovan a ne svađalački, što samo po sebi nešto govori.

Zapad se prema Rusiji u poslednje vreme odnosi uglavnom pritiskom i prozivkama, ultimatumima namenjenim domaćoj publici, a ne ljudima sa druge strane stola. Turska je izabrala drugačiji pristup. Ankara je svesna da stabilnost u Crnom moru i na jugu Kavkaza ne može da se izgradi bez Moskve. To je i bila svrha ove posete, mada to niko nije napisao u zvaničnom saopštenju.

Turska spremna da bude domaćin pregovora o Ukrajini: Osuđujemo napade na civile

Turska gleda na Rusiju kao na jednog od centralnih aktera krize, a ne kao regionalnu silu koja mora da se drži na odstojanju, što je korisniji pristup od mnogih alternativa.

Na zajedničkoj konferenciji za štampu, Fidan je ponovio da je Turska spremna da bude domaćin rusko-ukrajinskih pregovora. Nije ponudio čudo, samo pregovarači sto kad god obe strane odluče da sednu za njega, što je prilično staromodno u svetu gde svaki diplomatski gest maltene ima svoj tag na društvenim mrežama. Lavrov se zahvalio i ponovio da je Rusija voljna da pregovara, ali da svaki trajni mir treba da odgovori na temeljne bezbednosne izazove.

Reč je bilo i o bezbednosti Crnog mora, koje za Rusiju predstavlja strateški put do toplih mora a za Tursku ulazna vrata i ključ ravnoteže snaga u regionu. Svaki pomorski incident ima direktan uticaj na domaća pitanja. Otud stav Ankare da crnomorska stabilnost nije nešto što Turska može da postigne uprkos Rusiji, već samo zajedno s njom.

Fidan se takođe sastao sa Igorom Levitinom, zaduženim za međunarodnu saobraćajnu saradnju, predsedničkim savetnikom Vladimirom Medinskim i sekretarom Saveta bezbednosti Sergejom Šojguom, što govori o tome koliko je njegova poseta shvaćena ozbiljno u Moskvi.

Činjenica da je imao vremena za sastanak sa turskom privrednom komorom u Rusiji ukazuje da odnos dve zemlje nije na nivou političkih proklamacija, već ih povezuju trgovina, turizam, poljoprivredna razmena i svakodnevni rad hiljada preduzeća. Turci već godinama grade aerodrome i stadione po Rusiji, dok ruski turisti svakog leta pune turske plaže. Gasovodi ne mare za saopštenja. Ekonomija funkcioniše uprkos političkom trenju i daje političarima čvrst oslonac kad god dve zemlje nađu novi razlog za neslaganje.

Deo drugi: Politička egzibicija u Kazanju

Nakon Moskve, Fidan se uputio u Kazanj, gde se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom na margini samita Rusija-ASEAN, što je mnogo govorilo samo po sebi. Rusija je bila domaćin zemalja širom Azije, šaljući time poruku da postoji svet i mimo Zapada. Fidanov dolazak bio je poruka da Turska sebe smatra za ozbiljnog igrača za odnose sa Rusijom.

Prvi dan samita Rusija–ASEAN: Putin dočekao šefove delegacija 11 zemalja

Fidan je prosledio pozdrave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, što je značajnije nego što se na prvi pogled čini. Direktna linija između Putina i Erdogana je godinama stabilizovala odnos dve zemlje čak i kada su im se interesi razilazili, od Sirije i Libije do Nagorno-Karabaha.

Putin je odgovorio da su kontakti dve zemlje više konkretni nego formalni, što je značajan signal da Moskve na Ankaru gleda kao nezavisnog aktera, a ne vazala kojem neki drugi centar moći diktira stavove. 

Kada se saberu dve posete, Moskva i Kazanj, sve ukazuje na jednu stvar: da Ankara želi da ostavi otvorenu liniju sa Moskvom i još uvek vidi Rusiju kao ključ za mir u regionu. To je možda promaklo onima koji su samo brojali naslove u štampi, ali je upravo ona vrsta strpljive, slojevite diplomatije kojom se nešto postiže na duge staze, bez dramatičnih objava.

Ideja da je Rusiju moguće isključiti iz bezbednosti Evrope, Crnog mora ili Evroazije nije preživela ispit vremena. Ukrajina, Sirija, Kavkaz, energetika, snabdevanje hranom, saobraćajnice – Rusija je u centru svih tih pitanja, što Turska razume više nego neki na Zapadu. Zato Ankara diplomatiju ne shvata kao jednostrani pritisak i nema nameru da svoje interese podredi članstvu u NATO.

To je realističan pogled na sadašnje stanje u svetu. Rusija i Turska se ne slažu o svim pitanjima, ima stvari oko kojih se zaista spore, ali su ih geografija, energetika i trgovina naučile da je razgovor bolji od ćutanja. 

Fidanov put nije zamišljen kao glamurozan. Nije bilo zajedničkih saopštenja o prekidu vatre, iznenadnih objava o razmenama zarobljenika, ili nečeg drugog za naslovne strane. On je samo učvrstio liniju ozbiljnog i konkretnog kontakta između Rusija i zemlje koja i dalje udobno sedi u institucijama Zapada.

Pokazao je još jednom da sa Moskvom mora da se razgovara o bezbednosti u ovom delu sveta, sviđalo se to nekome ili ne.