U Rusiji više niko ne veruje šta kažu na Zapadu, posebno ne u Evropi, koja svoju posrnulu ekonomiju pokušava da oživi ratnom retorikom, smatra Vladimir Prebiračević, predsednik Srpsko-ruskog centra "Majak".
Prebiračević je u emisiji "Danas na RT" analizirao trenutku situaciju na "starom kontinentu", ali i nedavnu izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubija.
Rubio je istakao da je tokom susreta predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci, gde se razgovaralo o situaciji oko Ukrajine, bio iznet samo predlog pristupa rešavanju krize, ali da nikakav sporazum nikada nije postignut.
"Mislim da su sa ruske strane svi svesni već nekoliko godina da zbog te slatkorečivosti nikada ne može da bude istina pretočena u neki dogovor, koji bi bio trajno ili barem dugoročno poštovan", počeo je Prebiračević.
"Kakva god slatkorečivost dolazi sa Zapada, njoj više niko ne veruje. Njoj ne treba da verujemo ni mi u Srbiji, a posebno ne Rusija, koja je krajnji cilj – mi smo samo, što se kaže, predigra", dodao je.
Prebiračević je podvukao da su Rusi dobro naučili svoje lekcije, ne samo iz Minskih sporazuma, nego čak i iz dogovora koji je postignut prilikom sastanak predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci.
"Imali smo u Srpsko-ruskom centru imali zaključak da će taj datum ostati upamćen po tome što je predsednik Vladimir Putin posetio Aljasku i ni po čemu drugome", našalio se sagovornik.
Kako kaže, situacija sa američke strane je veoma jednostavna.
"Tramp je čovek biznismen i trenutno se, po mojoj proceni, bavi kontrolom štete. Pokušava da spase investiciju koju je pređašnja administracija investirala u taj sukob u Ukrajini, tj. u pokušaj rušenja Rusije kao države. Vidimo da u tome nisu uspeli jer ruskom narodu nisu nametnuli onaj narativ koji bi doveo do unutrašnjih tenzija i onoga što je jedino moguće da uruši rusku državu, a to su problemi iznutra", poručio je predsednik Srpsko-ruskog centra "Majak".
Razlog tome je što na svetu ne postoji vojska koja bi mogla da porazi Rusiju.
"Vi u konvencionalnom ratu ne možete da pobedite Rusku Federaciju. To ne može da uradi ni Ukrajina kao jedna od najvećih zemalja koja se našla na suprotnoj strani – koja deluje kao neki proksi od NATO-a, Evrope ili Amerike – a ne neka još manja zemlja koja je slabija i fizički, psihički i vojno", veruje Prebiračević.
Zapadni lideri su prethodnom periodu često najavljivali eskalaciju sukoba do 2030. godine, tvrdeći da će baš tada Rusija napasti i ostatak Evrope, što je Moskva više puta odbacila kao besmislicu.
"To je njihova agenda, kojom svoju ekonomiju koja je posustala usled velikih problema koje su sami sebi izazvali tom famoznom energetskom nezavisnošću – kako oni nazivaju sankcije Rusiji i oslobađanja od zavisnosti ruskih energenata koji su pritom bili izuzetno jeftini. Nemačka je uz Kinu imala najjeftinije energente kojima je mogla da postigne odlične performanse svoje privrede i beleži raste svake godine."
Podsetio je i na problem migranata, za koje kaže da sigurno nisu došli da ratuju protiv Rusije, dok je kao glavne krivce za krizu označio ljude koji predvode evropske države, zbog nerezonskog ponašanja i guranja čitavog sveta u sukob.
"Nemac ili Danac neće tako da prihvate da idu u borbu protiv Rusije jer znaju kako će da prođu. Svako ko iole prati situaciju iz njihovih zemalja putem alternativnih medija ili Telegram kanala, mogu da dođu do informacija kakva je situacija i kakve su razmere pogibije ukrajinske vojske na svim delovima fronta"
Prebiračević je podsetio da se ratuje više od 1.500 dana, što znači dve stvari – žrtve sa ukrajinske strane su ogromne, a i troškovi evropskih zemalja su izuzetno veliki.
"Situacija je takva kakva jeste, svi vide šta se događa, to je proces koji je krenuo i koji neće stati. To je jedan od načina da Evropa oporavlja svoju posrnulu ekonomiju, tj. da ona postrojenja i fabrike koja se zatvaraju zbog nekonkurentnosti na tržištu – doduše koji su sami izazvali sankcijama prema Rusiji i odnosu prema Kini, a onda i carinama i finansijskih koje su dodatno dobili od SAD – oni traže izlaz u toj nekoj vrsti ratne ekonomije, gde će se baviti proizvodnjom oružja", zaključio je Prebiračević.