Nacija ili pojedinac, država ili korporacija?

Komunistička partija Kine (KP Kine) obeležila je prošle srede 105. godišnjicu postojanja.

Zbližavanje Kine i Indije kao novi motor BRIKS-a

Zapad već tri veka vlastitim aršinima meri Kinu i neprekidno dobija neispravan rezultat, pa se ta praksa u značajnoj meri preliva i na kineski politički sistem koji ne čini samo jedna partija, kako se pogrešno misli.

U matičnom delu Kine, uz KP Kine, pretežno u okviru Svekineske narodne političke konsultativne konferencije, deluje još osam demokratskih partija koje nisu puke "ikebane", već aktivni delovi ukupnog kineskog političkog sistema.

Istorija najmoćnije političke organizacije na svetu, KP Kine, nije, dakle, samo zbir prelomnih političkih odluka i procesa, kao što su bili "Veliki skok napred", "Kulturna revolucija" ili "Politika otvaranja i reformi". Još manje je to čitava patologija inerpretacija delovanja KP Kine u zapadnim medijima tokom proteklih decenija.

Istoriju KP Kine danas u najvećoj meri određuje njena strukturna razlika, u odnosu na svrhu zapadnog koncepta političkog udruživanja.

Što je brzo, to je kuso: Inženjeri protiv pravnika

U Pekingu, naime, smatraju da na Zapadu političke stranke prednost daju interesima svojih ključnih finansijera i birača kako bi osvojile glasove i da imaju tendenciju da produbljuju podele među društvenim grupama, radi učvršćivanja vlastite biračke baze.

Ograničeni kratkim mandatima, političari na Zapadu prednost daju kratkoročnim politikama koje donose brze rezultate, a narod ne kaže baš uzalud da je kuso sve ono što je brzo.

Sa druge strane, Kina je stvorila fenomen inženjerske države. Niko nije bolje od Den Vanga definisao ovaj fenomen: "Kina je inženjerska država koja tretira građevinske projekte i tehnološku nadmoć kao rešenje za sve svoje probleme, dok su SAD pravničko društvo, opsednuto zaštitom bogatstva kroz donošenje pravila, a ne proizvodnjom materijalnih dobara."

Ukratko, dok je "zec" Vašington pokušavao da suzbije Peking pravnim mehanizmima, odnosno sankcijama i carinama, "kornjača" Kina je uporno gradila infrastrukturu kod kuće i širom sveta, te proizvodila sve bolje građevinske mašine, mobilne telefone, računare, a sada toj listi, uz nebrojene druge proizvode, treba pridodati automobile i čipove.

Kada se 2008. godine autor ovih redova zatekao u Pekingu, Kina je imala brzu prugu Peking–Tjencin, dugu oko 140 kilometara.

Ravnopravnost i multilateralizam: Šta je Sijeva Inicijativa za globalno upravljanje

Osamnaest godina kasnije, mreža kineskih brzih pruga je duga pedesetak hiljada kilometara. To je najveća i najpouzdanija mreža brzih pruga na svetu i značajno po dužini pruga, ali i kvalitetu usluga, nadmašuje ostatak sveta.

Zapad više nije u stanju da dugoročno da ulaže, ponajmanje u javnom interesu

Ista stvar je i sa mrežom auto-puteva, poboljšanjem ekoloških uslova i skokom udela obnovljivih izvora energije u energetskoj mreži Kine, a vrlo slično je i sa međunarodnim inicijativama, gde se takođe odvija trka američkog "zeca" sa kineskom "kornjačom".

Dok Kina uspeva da ostvari inicijativu "Pojas i put", Zapad se doslovno udavio u ispraznim i pritom pompeznim najavama sličnih inicijativa, koje nije uspeo da ostvari ili ih realizuje brzinom puža.

Setimo se Nove inicijazive Puta svile, koju je bila najavila Hilari Klinton još 2011. godine, pa Blue Dot Network (2019), Build Back Better World (2021), Build Back Better World (Eropska unija, 2021), Partnership for Global Infrastructure and Investment (2022)...

Rusija i Kina: Zelena energija kao strategijski prostor širenja energetske saradnje

Efikasno kinesko planiranje i raspolaganje državnim kapitalom, često u partnerstvu sa privatnim, pokazalo se daleko efikasnijim od kratkoročnog špekulativnog pristupa vlasnika privatnog kapitala. Neraspoloženje privatnih vlasnika kapitala da strategijski ulažu u javnom interesu pokazalo se kao promašaj politike samog Zapada.

Ali, ko uživa plodove efikasnosti kineske ekonomije i društvenog sistema posvećenog narodu, a ne potencijalnoj oligarhiji?

Narod, a ne kapital

Odgovor je jednostavan: plodove kineske ekonomije i tamošnjeg društvenog sistema uživaju Kinezi, a ne primarno i ekskluzivno velike kompanije, kao u SAD i zemljama Zapada. Prosečan Kinez moe da računa da će dogodine imati (nekoliko desetina evra) veću platu i još više mogućnosti.

Efikasnost kompanija je važna i na njoj se insistira, jer su u Kini na vreme procenili da je jednakost mogućnosti u siromaštvu besmislica, ali interes celine kineske nacije nije podređen dobiti kompanija i interesima potencijalne oligarhije.

Ovaj koncept je u snažnoj vezi i sa kineskim razumevanjem ljudskih prava.

Pod uticajem konfučijanske tradicije, ali i iskustva dugih perioda agresije koju je Kina pretrpela tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka, zatim siromaštva, kolonijalnih pritisaka i građanskih sukoba, Kina naglašava da su prava na bezbednost i život, razvoj, ekonomsku samostalnost, obrazovanje i socijalnu stabilnost preduslov za ostvarivanje svih ostalih prava.

Otuda ne treba da čude rezultati ankete koju je kineska medijska kuća CGTN (China Global Television Network) sprovela u 41 zemlji, među kojima su bile SAD i Velika Britanija.

Prema rezultatima ove ankete, u 30 od 41 anketirane zemlje ispitanici smatraju da je KP Kine, koja predstavlja temeljne interese najširih slojeva naroda, u boljoj poziciji od zapadnih političkih partija da štiti ukupne i dugoročne interese države.

Ovakav stav deli više od 70 odsto ispitanika u Indiji, Indoneziji, Pakistanu, Južnoafričkoj Republici i Nigeriji, što je na neki način očekivano, ali se ispostavilo da i većina ispitanika u Velikoj Britaniji i SAD, sa stopama saglasnosti od 62,5, odnosno 61,5 odsto, smatra danas isto to.

Događaji na Tijenanmenu kao prvi pokušaj izvođenja "obojene revolucije"

Na kraju, vredi istaći da su događaji iz 1989. godine, koje vezujemo za trg Tijenanmen, bili pokušaj prve "obojene revolucije".

Naš izbor

Četvrt veka ŠOS-a: Šangajski duh stabilizuje 21. vek

Sprečavanje te vrste nasilne promene vlasti pod firmu demokratije, a u stvari učitavanja interesa zapadnih korporacija u kineski politički sistem, bilo je glavna pobeda KP Kine na putu ka visokokvalitetnom razvoju koji je u Kini trenutno u toku.

Krajnji cilj KP Kine je ostvarenja ideala izgradnje imućnog društva do 2049. godine, kada će biti obeležena stogodišnjica osnivanja NR Kine.

Najveću grešku u "merenju" sa početka ovog teksta, Zapad čini stavljajući hladnoratovske rastere na modernu Kinu. Kina nije rigidna komunistička zemlja u hladnoratovskom smislu, već vaskrsla konfučijanska nacionalna imperija koja je svesna sebe i sebi više nikada neće dopustiti reprizu 19. i prve polovine 20. veka.

Srž politike KP Kine i nesporne podrške koju ova uživa među Kinezima od kojih je 101,29 miliona članova pomenute partije, treba tražiti upravo u toj okolnosti, kao i okolnosti u kojoj merotokratija igra jedinu ulogu u regrutaciji njenih članova, što KP Kine, takođe, strukturno i po kvalitetu odvaja od političkih stranaka Zapada.