Vicekralj Rubio: Kako američki šef diplomatije vlada Venecuelom

Predsednik SAD Donald Tramp našalio se proletos da će državnog sekretara Marka Rubija poslati u Karakas da vlada Venecuelnom, nakon što su američki specijalci oteli predsednika Nikolasa Madura. Kako piše "Njujork tajms", nije bilo potrebe, jer Rubio Venecuelom sasvim efikasno vlada iz Vašingtona.

Na osnovu razgovora sa deset anonimnih sagovornika iz Vašingtona i Karakasa, njujorški list je Rubija uporedio sa Polom Bremerom, američkim okupacionim upravnikom Iraka 2003. godine.

Američki političar kubanskog porekla sada odlučuje o finansijama Venecuele, raspodeli prirodnih resursa i radu vlade. Iako nije lično dolazio u Karakas, svakodnevno se čuje sa Delsi Rodrigez, nekadašnjom potpredsednicom Madura koja sada obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika uz podršku Vašingtona.

Njih dvoje, prema pisanju lista, komuniciraju na španskom jeziku putem aplikacije Vocap, razmenjujući poruke, čestitke i fotografije. Odnos Rubija i Rodrigez nije partnerski, već predstavlja primer politike Trampove administracije u kojoj SAD koriste svoju moć bez obzira na pitanja suvereniteta i međunarodnog prava, napominju novine nenaklonjene američkom predsedniku.

Venecuela traži oteto zlato iz trezora u Britaniji da bi ubrzala obnovu

Posebno značajan aspekt američkog uticaja predstavlja kontrola nad prihodima Venecuele. Prema saznanjima lista, američko Ministarstvo finansija uzima prihode od venecuelanskog izvoza, a zatim ih preko bankarskog sistema vraća vladi u Karakasu pod uslovima koje određuje Vašington.

Takav sistem, pojašnjava "Tajms", omogućio je Rubiju da zaustavi neke od oblika korupcije, ali je istovremeno povećao zavisnost venecuelanske vlade od američkih odluka.

Rubio takođe nadgleda primenu američkih sankcija prema Venecueli, odlučujući koje kompanije mogu da posluju u toj zemlji i pod kojim uslovima, a radio je i na promeni politike u naftnom sektoru i povećanju prisustva američkih kompanija.

Prema pisanju lista, Delsi Rodrigez se sa Rubiom konsultuje i oko kadrovskih odluka, prvenstveno u vezi s imenovanjima u sektoru odbrane.

Drugi američki zvaničnici ga već zovu "vicekralj", što je titula koju su imali namesnici španske krune u nekadašnjim južnoameričkim kolonijama.

Nakon hapšenja Madura 3. januara, upravo je Rubio telefonom razgovarao sa Rodrigez i objasnio joj, na španskom, da ima izbor između saradnje sa SAD ili šire vojne akcije koja bi mogla da pogodi infrastrukturu, vojne baze i visoke zvaničnike Venecuele. Posle toga je Rodrigez pristala da sarađuje.

Ubijen vođa ozloglašene bande "Tren de Aragva" u Venecueli

Kada je Rodrigez formirala novu vladu, Rubio je učestvovao u izboru ključnih kadrova i podsticao uklanjanje Madurovih porodičnih i poslovnih saveznika, navodi "Tajms". U međuvremenu je odbio zahteve Rodrigez za ukidanje ekonomskih sankcija Karakasu i veću finansijsku samostalnost Venecuele.

Venecuela sada igra kako Rubio svira, objašnjava "Njujork tajms". U februaru je uhapsila Aleksa Saba, biznismena bliskog Maduru, koji je potom izručen SAD. Kada je venecuelanski ministar spoljnih poslova Ivan Hil osudio američki napad na Iran, Rubio je tražio od Rodrigez da objava bude uklonjena, što se i desilo nekoliko sati kasnije.

Rodrigez navodno traži od Rubija dozvolu da se pojavi na američkoj televiziji.

Od najava iz Vašingtona da će "ponovo uspostaviti demokratiju" u Venecueli za sada nema ništa. Opoziciona političarka Marija Korina Mačado izgleda nema nikakvu ulogu u planovima Vašingtona, a Rodrigez još nije najavila nove izbore. Kako napominje "Tajms", ta odluka svakako nije njena, već zavisi od Marka Rubija.