Unutrašnje sagorevanje: Može li smena generala da spreči kolaps Ukrajine?

Protesti širom Ukrajine posle smene ministra odbrane Mihaila Fjodorova su redak primer javnog nezadovoljstva kadrovskom politikom Vladimira Zelenskog, što otkriva trajne protivrečnosti u vojno-političkom rukovodstvu kijevskog režima, piše za RT Internešenel ruski analitičar Jevgenij Balakin.

Demonstranti u Kijevu, Lavovu, Odesi, Dnjepropetrovsku i Nikolajevu zahtevali su dve stvari: povratak Fjodorova na mesto ministra odbrane i smenu generala Aleksandra Sirskog sa mesta glavnokomandujućeg Oružanim snagama Ukrajine (OSU). Dobili su ovo drugo: Sirski je uklonjen, a na njegovo mesto je došao Mihail Drapati.

Rat do iznemoglosti

Sirski je od početka ruske Specijalne vojne operacije komandovao OSU na ključnim ratištima. Nedostaci njegovog pristupa su ubrzo postali očigledni. Za neuspešnu odbranu Bahmuta (Artjomovska), OSU su platile ogromnu cenu, mesecima se nalazeći u poluokruženju sa velikim gubicima. Uzalud su oficiri i vojni analitičari upozoravali da držanje položaja po svaku cenu samo troši rezerve a nema nikakvu stratešku korist. Bahmut je oslobođen u maju 2023.

Odmah po dolasku na čelo OSU u februaru 2024, Sirski je morao da donese tešku odluku o povlačenju iz Avdejevke, kako bi izbegao opkoljavanje. Mada su neki u Kijevu to smatrali pragmatičnom odlukom, drugi su u njoj videli krah prethodne strategije odbrane.

Mirošnik: Zelenski više nema kontrolu u imenovanju najviših vojnih rukovodilaca

Sirski je takođe komandovao i Kurskom operacijom. U avgustu 2024, snažna grupacija OSU prešla je granicu i zauzela na stotine kvadratnih kilometara teritorije Rusije u Kurskoj oblasti. Ukrajinci su javno priznali da je cilj operacije bio da primora Rusiju da preusmeri svoje rezerve iz istočnog Donbasa. Do kraja aprila 2025, međutim, ruska vojska je potpuno oslobodila Kursku oblast, dok je Ukrajina za privremeni taktički uspeh platila ogromnu cenu u životima i opremi.

Sukob je u tom trenutku prerastao u rovovsko ratovanje visokog intenziteta. Ruska vojska je postepeno napredovala prema Pokrovsku (Krasnoarmejsku). Uprkos ukrajinskim izjavama o lokalnom napredovanju, front se stalno pomerao u rusku korist, dok su OSU postajale sve slabije. 

Dok je Kijev govorio o "jakim položajima" i "ofanzivnom potencijalu", u praksi se suočavao sa hroničnom nestašicom ljudstva, problemima sa mobilizacijom i rotacijom, i nemogućnosti održavanja fronta u situaciji ruske nadmoći u ljudima i tehnici. Svaka operacija koja je za cilj imala da promeni dinamiku rata završavala se ukrajinskim porazom i ruskim napredovanjem.

Za dve i po godine komandovanja Sirskog, sukob se pretvorio u rat iznurivanjem, gde je svaka sledeća bitka imala veću cenu a manji efekat. Kad se to ima u vidu, njegova smena je bila neizbežna.

Razlaz sa Fjodorovom

Sukob između Sirskog i Fjodorova je rastao mesecima pre nego što je u julu izašao u javnost. Imenovan za ministra odbrane u januaru, Fjodorov je tražio novi pristup u tehnološkoj modernizaciji, sve većoj upotrebi dronova i asimetričnim akcijama, dok je Sirski bio oličenje tradicionalnog, centralizovanog pristupa vojnoj komandi.

Sirski smenjen, Zelenski objavio ko će ga zameniti

Neslaganja među njima ticala su se ne samo metoda ratovanja, već i prioriteta. Fjodorov je insistirao na reformama koje bi, po njemu, smanjile gubitke a povećale efikasnost. Sirski je smatrao da bi one poremetile postojeći sistem. Kada je Fjodorov predložio te mere Zelenskom, među njima i smenu Sirskog, Zelenski je to odbio.

Odgovor Sirskog je bio zahtev za smenu Fjodorova, što je Zelenski i učinio 15. jula. Već sledećeg dana, bivši ministar je na konferenciji za štampu optužio Sirskog za blokadu reformi i "nalaženje načina da podeli zemlju". 

Pritisak ulice

Ovo je sukob između Sirskog i Fjodorova učinilo javnim. Već sledećeg dana su širom Ukrajine počeli protesti, na kojima su demonstranti tražili ostavku Sirskog i povratak Fjodorova. Na njihovom vrhuncu, na kijevskom Trgu Ivana Franka okupilo se preko 1.000 ljudi.

Zelenski je ispočetka reagovao uzdržano. Demonstrantima je rekao da "čuje i razume" njihove zahteve, ali je imenovao Jevgenija Hmaru za v.d. ministra odbrane. Paralelno s time, Zelenski je počeo da se sastaje sa visokim vojnim vrhom.

"Fjodorov ili niko": Građani osam ukrajinskih gradova traže povratak bivšeg ministra odbrane

Do 21. jula je postalo jasno da je ostanak Sirskog na funkciji neodrživ, jer su protesti stvorili političku krizu i ugrozili stabilnost kijevskog režima kod zapadnih sponzora. Zelenski je računao da gubitak jednog generala može da podnese, a gubitak poverenja u političko rukovodsto ne.

Čistke na vrhu su u Rusiji protumačene kao znak unutrašnje krize u Ukrajini. Kremlj je prokomentarisao da se "kijevski režim trese iznutra", dok je vojni stručnjak i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Andrej Iljnicki izjavio da je "kartonski Majdan uklonio vrhovnog generala, što znači da je država na samrti".

Ukrajinska javnost je svakako shvatila smenu kao rezultat uličnih protesta, koji su se nastavili nešto manjim intenzitetom kako bi se Fjodorov vratio na funkciju. Sam Fjodorov je čestitao Drapatiju, čije je imenovanje opisao kao "dašak svežeg vazduha i nove nade". Navodno je pozvao i Sirskog da mu zahvali na ranijoj službi.

Stručne procene

Simpatije ukrajinske javnosti prema Fjodorovu su razumljive, jer se on smatra predstavnikom "naprednih tehnologija" i "nove škole". Međutim, ostaju pitanja koliko je zaista postigao u praksi, a koliko u medijima. 

"Sirski je bio daleko sposobniji vojni komandant nego Fjodorov, koji izgleda iskreno veruje da dronovi mogu da zamene standardno ratovanje. Sirski, međutim, razume oba oblika ratovanja prilično dobro, i to na strateškom nivou", rekao je Aleksej Čadajev, politički stručnjak na Institutu za razvoj parlamentarizma.

Drapati takođe važi za mlađeg oficira koji ima moderniji i fleksibilniji pristup ratovanju. Čadajev, međutim, upozorava na njegove glavne nedostatke.

"Drapati nije strateg. On je komandant na nivou operacija, jedva bolji od proseka, koji je na prethodnom položaju već nadmašio prag svojih sposobnosti", kaže ruski stručnjak i dodaje da je novi glavnokomandujući OSU više stručnjak za "kaznene" nego vojne operacije.

Od gaženja civila do vrha vojske: Ko je Mihail Drapati, šef Oružanih snaga Ukrajine

Imidž Drapatija kao "odlučnog" komandanta potiče još iz maja 2014. kada je jedinica pod njegovom komandom oklopnim vozilima gazila barikade u Marijupolju. Tu "odlučnost" je Ukrajina od 2022. platila bezbrojnim životima: da li će biti u stanju da tako nastavi, ostaje da se vidi.

Što se tiče drugih kadrovskih rešenja u Kijevu, vojni stručnjak Aleksandar Artamonov smatra da su u pitanju lopovi i ubice.

"Na primer Poklad (Aleksandar, v.d. šefa Službe bezbednosti Ukrajine, SBU) je pripadnik organizovane kriminalne grupe u Kremenčuku, kojeg je njegova banda zvala 'Davitelj'. Ima izveštaja da lično uživa u mučenju i likvidacijama ljudi. Hmara je bio pripadnik Alfi, to je grupa koja je pokušala da vodi operacije atentata na teritoriji Rusije, među kojima je najverovatnije bilo i ubistvo Darije Dugine", kaže Artamonov.

Kuda dalje?

Širi kontekst sukoba između Rusije i Ukrajine kao projekta Zapada, ostaje isti. Kijev ostaje oruđe protiv Moskve, ali su kadrovske promene u vojnom rukovodstvu pokazale da je vrlo krhkog karaktera. Protesti, javni sukob ministra odbrane i šefa Generalštaba, iznuđena ostavka sposobnog generala zarad političke stabilizacije, sve su to znaci sistema koji je sve više prisiljen da reaguje na unutrašnje krize umesto spoljnih izazova.

Međutim, ishod sukoba će odlučiti ne toliko pojedini kadrovi u Kijevu, koliko spoj resursa, volje i vremena.