Evropski planovi za borbene avione u haosu: Šta sad?

Kada je bivši predsednik Evropske centralne banke i italijanski premijer Mario Dragi izložio plan za Evropu da ekonomski sustigne SAD i Kinu, saradnja u oblasti odbrane bila je jedan od propisa. Više ne bi trebalo da svaka zemlja u Evropi pokušava da napravi svoju verziju broda, tenka ili mlaznjaka, već da deli troškove i tehnologije između saveznika.

Evropa je pala na prvoj prepreci. Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron u junu su otkazali zajednički avion na kome su radili od 2018. godine.

Francuska i Nemačka odustale od zajedničkog evropskog lovca: Priznajemo realnost

Pitanje koje sad muči zvaničnike u industriji odbrane je - šta sad? Francuska je, čini se, zadovoljna što će nastaviti sa sopstvenim borbenim avionom, dok bi Nemačka mogla da postane sekundarni kupac rivalskom avionu "tempest" u okviru globalnog programa borbenog vazduhoplovstva (GCAP) koji predvode Velika Britanija, Italija i Japan.

Vojske se utrkuju u razvoju šeste generacije lovaca. "Tempest" i američki F-47 biće razvijeni da dominiraju vazduhom, sa tehnologijama veštačke inteligencije, naprednijim steltom i rojevima dronova koji će leteti zajedno. (F-47 je nazvan po Donaldu Trampu, 47. predsedniku SAD.)

Napori Francuske i Nemačke su propali usred rasprava između francuske kompanije "Daso" i nemačke kompanije "Erbas" oko toga ko će voditi program. Francuska je takođe navodno želela manji mlaznjak sposoban da sleti na njene nosače aviona, dok Nemačka nema nosače aviona.

Poslednji ekser u kovčegu evropskih vazduhoplovnih ambicija došao je prošle nedelje, sa objavom francuskog proizvođača motora "Safran" da će okončati zajednički napor u proizvodnji motora za lovački avion sa nemačkim MTU.

Jedan šef evropske odbrane rekao je "Gardijanu" da bi tri evropska borbena aviona bila previše.

"Nema šanse da završimo sa tri", rekao je jedan konsultant sa sedištem u Velikoj Britaniji koji radi sa mnogim velikim proizvođačima. "Ne postoji knjiga porudžbina za to. Potrebna vam je knjiga porudžbina da bi ovo bilo ekonomski isplativo."

Ista osoba smatra da je malo verovatno da će biti čak i dva evropska borbena aviona, s obzirom na napetu ekonomiju.

Programi borbenih aviona smatraju se uspešnim u industrijskom smislu ako mogu da proizvedu stotine – oko 600 se smatra dobrom referentnom merom. To je daleko iznad veličine bilo kog pojedinačnog evropskog vazduhoplovstva. Francuska ima 228 borbenih aviona "rafal" u upotrebi, prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije.

"Daso" je odlučan da nastavi dalje. Erik Trapje, glavni izvršni direktor kompanije prošlog meseca je rekao da bi borbeni avion sledeće generacije mogao biti razvijen isključivo u Francuskoj ili u saradnji sa drugim partnerima. On želi probni let već 2031. godine.

Konture ove priče su već poznate mnogima u odbrambenoj industriji. Početkom 1980-ih, evropske nacije su razmatrale izgradnju četvrte generacije borbenih aviona. Francuska se pridružila Italiji, Španiji, Zapadnoj Nemačkoj i Velikoj Britaniji u zajedničkom naporu. Ipak, sporovi oko podele posla i mogućnosti finalnog proizvoda su rasli sve dok Francuska nije odustala. "Daso" je na kraju napravio "rafal", a ostale četiri zemlje "jurofajter tajfun".

Ipak, neki ljudi su skeptični da bi "Daso" mogao da stvori nešto sa istim stelt sposobnostima kao i drugi avioni šeste generacije. "Daso" bi mogao da napravi "rafal plus" ili "super rafal" sa novijim radarom, naoružanjem i digitalnim sistemima, i nadograđenim motorom, ali bez potpunog redizajna.

Još jedno važno pitanje sa kojim se suočava svako ratno vazduhoplovstvo, uključujući SAD i partnere iz GCAP-a – jeste da li će lovac sa posadom biti zastareo do trenutka kada bude operativan 2035. godine?

Konsenzus u industriji za sada je da će lovci sa posadom i dalje biti potrebni, ali okruženi rojem dronova "lojalnih pomoćnika" kao što je "brontanaks" BAE sistema.

I tako, kada se evropski rukovodioci vrate sa letnjih odmora, moraće brzo da rade ako žele da izbegnu fragmentaciju na koju je Dragi upozoravao. Neuspeh u tome bi rizikovao ponavljanje grešaka iz prošlosti, izgradnje nekoliko alternativa koje sve moraju da se takmiče jedna protiv druge za izvozne porudžbine.

Prema rečima evropskog konsultanta koji prati odbrambenu industriju: "To bi značilo da ne učimo."