Stejt department "zabrinut" da će Putin proći nekažnjeno
Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman izjavila je da "ukoliko Vladimir Putin može da napadne suverenu zemlju Ukrajinu, proglasi deo njene teritorije svojom, odluči kako narod treba da živi, kidnapuje decu, pošalje ih u logore i prevaspitava, onda bi i drugi mogli da urade isto i prođu nekažnjeno".
Ona je u intervjuu za francuski "Mond" rekla i da otuda tolika odlučnost SAD i posvećenost saveznika da se pomogne Ukrajini.
"Na samom početku invazije mislilo se da će Putin zauzeti Kijev za jedan dan. To se ne dešava. Evo nas godinu dana kasnije, a on zapravo nije ništa uzeo. Narod Ukrajine pokazuje izuzetnu volju, posvećenost i hrabrost, kao i ostatak sveta", rekla je Šerman.
Njena izjava bi se, u najmanju ruku, mogla okarakterisati kao bizarna, s obzirom na to da je 1999. godine bila savetnik Stejt departmenta u Klintonovoj administraciji, što znači da je svedočila i bila deo klike koja je odlučila da bombarduje SR Jugoslaviju.
Agresija, ne jedne zemlje, već cele NATO alijanse, na suverenu zemlju (SRJ), bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ostala je nekažnjena do danas, ali, to očigledno ne brine zamenicu američkog državnog sekretara.
Najzad, kao što je poručio ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, "iznenađen" što Srbi i dalje pominju 1999. godinu, "to je kao kada pričate sa nekim prijateljem i on se stalno vraća na neku svađu koja se dogodila davno. Tako je u životu država. Morate da gledate unapred", poručio je Hil, što bi, valjda, trebalo prvenstveno da važi za zemlju iz koje dolazi.
Crvene linije
Šermanova je za "Mond" izjavila i da se, od početka rata, Bajdenova administracija držala nekoliko crvenih linija: nema isporuka borbenih aviona, nema udara po Rusiji, a na pitanje da li će ove crvene linije pomeriti, Šerman je rekla da ih ne bi tako nazvala.
"Predsednik Bajden veoma pažljivo sluša zahteve predsednika Zelenskog i radi na ispunjavanju njegovih potreba na bojnom polju. Kako se ova užasna invazija odugovlači, potrebe Ukrajine su evoluirale. Sjedinjene Američke Države i 50 drugih zemalja su naporno radile da ispune ukrajinske potrebe na svaki način, bilo ekonomski, energetski, humanitarno podrške, vojno. Ovo je situacija koja se razvija, na koju svet pokušava da odgovori", napomenula je Šerman.
Ona je ocenila da "ono što je uradio Putin nije samo strašno za ukrajinski narod i bezbednost Evrope, već je užasno i za energetsku, prehrambenu i ekonomsku bezbednost širom planete".
"Ceo sve želi da se ovo zaustavi, stoga, moramo svi zajedno da ulažemo napor da se to okonča", istakla je ona.
Upitana da prokomentariše izjave Kijeva da je "de fakto članica NATO", Šerman kaže da Vašington veruje u politiku otvorenih vrata u Alijansi, ali da je odluka o prijemu na državama članicama.
Ona se, potom, osvrnula i na Kinu.
"Nema sumnje da je Kina sve veći izazov, s obzirom na sposobnost te zemlje da ospori međunarodni poredak zasnovan na pravilima čiji je razvoj pomogla. Ali Kina sada želi da se otarasi poretka, želi da kroz prozor izbaci Povelju UN i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i uspostavi sopstvena pravila, koja će služiti samo njoj. Stoga ćemo produbiti naše razgovore sa Kinom, jer je naša i njihova odgovornost da pronađemo miran put za fer konkurenciju, u okviru međunarodnog poretka zasnovanog na pravu", poručila je Šerman.