Erdogan protiv prava "petorke" SB UN: Koliko je jaka snaga veta

Turski lider Redžep Tajip Erdogan pozvao je na reformu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja bi podrazumevala i ukidanje prava veta pet stalnih članica.

Erdogan predlaže da se formira "široka koalicija oko principa da nijedna država ne sme biti u mogućnosti da trajno blokira volju većine". On se zalaže za Savet bezbednosti UN bez stalnih članica, čije bi članove na određene mandate birala Generalna skupština UN. Države bi, kako ističe, za novi mandat morale da dobiju podršku većine članica.

"Svet je veći od pet stalnih članica Saveta bezbednosti", poručio je Erdogan, ponavljajući svoj dugogodišnji poziv na promenu sistema u kojem SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija imaju pravo veta.

S druge strane, Meksiko i Francuska su zagovornici obustave korišćenja prava veta u Savetu bezbednosti UN u slučajevima masovnih zločina, uključujući genocid, zločine protiv čovečnosti i teške ratne zločine. Političku deklaraciju o suspenziji veta u slučajevima masovnih zločina prvi put su predstavili Meksiko i Francuska 2015. godine. Do danas je 128 država izrazilo podršku deklaraciji.

Stalno članstvo u Savetu bezbednosti UN trebalo bi proširiti, a većem broju zemalja treba omogućiti pravo glasa, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

"Stalno članstvo svakako treba proširiti. Pojavio se veliki broj država ili, možda, međudržavnih organizacija koje bi, bez sumnje, trebalo da imaju svoj glas u Savetu bezbednosti. Ali istovremeno smatramo da su i ovaj institut stalnih članova Saveta bezbednosti, kao i pravo veta, veoma važni, veoma važni elementi celokupne strukture Ujedinjenih nacija. I dalje smo privrženi ovom veoma važnom elementu", istakao je.

I predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavljivao da bi lišavanje stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prava veta uništilo to svetsko telo. On je govorio da bi se ukidanjem prava na veto svetsko telo svelo "na mesto za praznu priču".

Erdogan pozvao na reformu Saveta bezbednosti UN i ukidanje veta: Svet je veći od petorke

Kakve bi posledice imalo potpuno ukidanje pravo veta i ima li uporišta Erdoganov stav? 

Prema Povelji UN, pet država – Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD, imaju poseban status stalnih članica sa posebnom glasačkom moći poznatom kao "pravo veta", Ukoliko se bilo koja od pet stalnih članica usprotivi u SB UN, rezolucija ili odluka neće biti usvojena. 

Svih pet stalnih članica koristilo je pravo veta u različitim prilikama. Ako se stalna članica ne slaže u potpunosti sa predloženom rezolucijom, ali ne želi da uloži veto, može odlučiti da se uzdrži od glasanja, čime omogućava usvajanje rezolucije ukoliko ona dobije potreban broj od devet glasova "za".

Prema podacima sa sajta UN, do sada je ukupno svih pet stalnih članica pravo veta iskoristilo 329 puta, od toga ubedljivo najviše Rusija, pa je slede SAD i Velika Britanija – 92, dok su najmanje veta uložile Francuska i Kina.

Naš izbor

Odsviran kraj dirigovanju iz jednog centra: Multipolarnost je nova realnost

Među poslednjima, Rusija i Kina nedavno su uložile veto na rezoluciju Sjedinjenih Američkih Država kojom bi se ovlastili stručnjaci Ujedinjenih nacija da nastave da prate sankcije koje su ponovo uvedene protiv Irana prošle godine, zbog njegovog nuklearnog programa.

Kada je reč o zaštiti interesa Srbije, Rusija je iskoristila pravo i veto uložila na Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Istovremeno, Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta može da spreči donošenje bilo kakvih nepovoljnih rezolucija u UN koje bi se ticale statusa Kosova i Metohije ili eventualnog međunarodnog priznanja tzv. kosovske nezavisnosti u okviru ovog tela.

Komentarišući Erdoganovu inicijativu, nekadašnji šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović ocenjuje da zahtev da se ukine pravo veta nije realan, jer kako ističe, UN su zasnovane na rezultatima Drugog svetskog rata.

Opet veto u SB UN, Nebenzja poručio: Vašington da promeni perspektivu

"Mislim da nije realna inicijativa, jer bi to značilo reviziju rezultata Drugog svetskog rata. Iako je taj rat davno završen, činjenica je da današnja kretanja na globalnom planu u mnogome podsećaju na neka predratna vremena, a to znači da se u takvim uslovima teško govoriti o ukidanju prava veta. Nema sumnje da novi razvoj u svetu zahteva reformu i prilagođavanja UN, pogotovo kad je reč o strukturama SB UN, ali to se pre svega odnosi na zahtev da globalna većina dobije snažniju ulogu i više prostora u SB UN", objašnjava Jovanović za RT Balkan.

Govoreći o tome koliko je važno pravo veta kada je reč o srpskim interesima, Jovanović podseća na to koliko je puta Rusija iskoristila to svoje pravo kako bi zaštitila poziciju Srbije.

"Rusija i u SB UN vodi doslednu politiku po pitanju zaštite Srbiji po pitanju teritorijalnog integriteta, suvereniteta i dostojanstva, kao i stvarne uloge u procesima na Balkanu koja je miroljubiva i konstruktivna. Reagovala je i kod pitanja pokušaja osude Srbije za genocid i oko pitanja KiM. Posle Rusije, jedino je Kina iskazivala podršku Srbiji u SB UN", ukazuje Jovanović.