Si, Tramp i Nolanova "Odiseja"

Kineski mediji iz zanimljivih uglova sagledavaju i analiziraju državnu posetu predsednika Si Đinpinga SAD i njegove razgovore o najvažnijim temama sa predsednikom Donaldom Trampom. Tako je Li Dženg, sa Kineskog instituta za savremene međunarodne odnose, film "Odiseja" Kristofera Nolana stavio u kontekst Sijeve posete Vašingtonu.

Li Dženg podseća da su u ovoj priči sadržane tri pouke koje su i danas veoma relevantne za društvo. Prva se, kako navodi, odnosi na urušavanje tradicionalnih vrlina.

Tramp priredio spektakl za Sija, Si-En-En ga bojkotovao: "Ne mogu da podnesu da mi pripadnu zasluge"

"Film se više puta poziva na koncept koji nije izričito artikulisan u Homerovom originalu – Zevsov zakon, koji se odnosi na drevni kodeks gostoprimstva, prema kojem se od stranaca i domaćina očekuje da poštuju i štite jedni druge... To je temelj na kojem ljudska društva formiraju zajednice. Bez ovog osnovnog nivoa poverenja, ljudi ne bi mogli da putuju, trguju, pregovaraju ili izgrade stabilan društveni poredak", piše Li Dženg.

Tragedija u središtu filma, dodaje, jeste u tome što sam Odisej, zahvaljujući sopstvenoj dovitljivosti, krši upravo ovo pravilo. Trojanski konj, jedna od najpoznatijih vojnih strategija u istoriji ratovanja, u Nolanovom tumačenju postaje nešto više: prvorodni greh moralne prirode.

Druga pouka odnosi se na sam rat. Tradicionalni epovi obično slave način na koji se ratovi dobijaju, ali "Odiseja" postavlja pitanje šta se dešava posle pobede.

"Troja pada, a Grci odnose slavnu pobedu, ali se priča tu ne završava. Agamemnona ubijaju po povratku kući, Odisej deset godina luta, a junaci starog doba ostaju mrtvi, rasuti ili duboko povređeni onim kroz šta su prošli. Pobednici na kraju otkrivaju da osvajanje grada nije isto što i pobeda u stvaranju boljeg sveta", piše ovaj kineski stručnjak.

Si u Beloj kući: Preporod Kine i Trampova velika Amerika mogu da idu ruku pod ruku

Treća pouka filma, dodaje, odnosi se na krizu poverenja koju je stvorio trojanski konj. Strategija koja je postala ključna prekretnica u ratu nekada je nadaleko slavljena kao trijumf ljudske domišljatosti, ali film otkriva i drugu stranu lukavstva.

Od tog trenutka, za svaki poklon moglo se pomisliti da skriva neprijatelja, a svaki čin poverenja mogao je biti zloupotrebljen. Trojanski konj upotrebljen je samo jednom, ali je to bilo dovoljno da svi koji su došli posle toga dovode u pitanje da li kapije ikada ponovo treba otvoriti. Konj tako postaje simbol "oružanog korišćenja poverenja": on ne uništava samo Troju već i sam temelj koji omogućava ljudima da veruju jedni drugima.

Zevsovi zakoni u međunarodnim odnosima

Izdvajajući ove tri poruke Nolanove kontroverzne "Odiseje", Li Dženg ukazuje, kako sam navodi, na moderno razumevanje Zevsovog zakona u međunarodnim odnosima.

"I danas su potrebna određena osnovna pravila, kako bi se sprečilo da se odnosi između velikih sila uruše: nuklearno oružje ne bi trebalo olako koristiti. Kanali komunikacije trebalo bi da ostanu otvoreni tokom vojnih kriza. Diplomatske obaveze ne bi trebalo proizvoljno poništavati. Ekonomske i trgovinske veze ne bi trebalo neograničeno koristiti kao oružje, a osnovne bezbednosne zabrinutosti druge strane trebalo bi ozbiljno shvatati", poručio je Li Dženg u autorskom komentaru u listu "Čajna dejli".

Susret koji je pratio ceo svet: Si Đinping u Beloj kući, problemi sveta i panda diplomatija

Ova pravila, dodaje Dženg, ne zahtevaju nužno da dve strane veruju jedna drugoj. Ona, pre svega, znače da čak i bez poverenja obe strane znaju šta se ne sme učiniti.

"Istinska i trajna stabilnost između velikih sila počiva na takvim pravilima. Kina i SAD  bi takođe trebalo da uspostave takva shvatanja kako bi sprečile da strateško rivalstvo eskalira bez ograničenja i izbegle shvatanje da podrivanje osećaja bezbednosti druge strane na neki način može biti izvor sopstvene bezbednosti", naveo je Li Dženg.

On ukazuje da "Odiseja", zapravo, podseća Kinu i SAD da se čuvaju "takmičenja bez ograničenja".

"Problem Trojanskog rata nije bila samo sama brutalnost sukoba. Problem je u tome što, kada poraz druge strane postane jedini cilj, sredstva koja se koriste za njegovo ostvarivanje mogu eskalirati izvan utvrđenih granica. Obim sukoba mogao bi da se proširuje, dok se sankcije i kontramere beskrajno nagomilavaju. Vojno odvraćanje često može da bude samo jedan korak udaljeno od slučajnog sukoba. Svaka pojedinačna eskalacija može sama po sebi izgledati racionalno i opravdano, ali posmatrane zajedno, one mogu obe strane dovesti do ishoda koji je sve samo ne racionalan", upozorio je Li Dženg.

Problem trojanskog konja u savremenim odnosima

On skreće pažnju i da "Odiseja" nudi neposrednije upozorenje: kako se nositi sa problemom trojanskog konja?
Savremene države, naravno, ne mogu sebi da dozvole samozadovoljstvo kada je reč o bezbednosnim rizicima. Čipovi, komunikacije, veštačka inteligencija, podaci, finansije i kritična infrastruktura imaju bezbednosne posledice, pa ni Kina ni SAD ne mogu sebi da dozvole da u potpunosti napuste zaštitne mere.

Crveni tepih za Sija, crveni alarm u Vašingtonu: Američki jastrebovi besne

"Ali, kada se logika bezbednosti neograničeno širi, normalne interakcije mogu biti protumačene kao infiltracija, naučna saradnja kao krađa tehnologije, kontakti među ljudima kao obaveštajna aktivnost, korporativna ulaganja kao strateška kontrola, a zavisnost od lanaca snabdevanja kao bezbednosna ranjivost. Tada može nastati opasan začarani krug: što se dve strane više plaše trojanskih konja, to više se međusobno obezbeđuju, smanjuju normalne kontakte i slabe međusobno razumevanje. Zauzvrat, što se manje razumeju, to spremnije mogu tumačiti sve što druga strana radi kao potencijalnog Trojanskog konja, zbog čega se bezbednosna dilema sama pojačava. Moć navodi ljude da veruju da mogu pobediti protivnike, strah ih čini sumnjičavim prema svakom strancu, a dovitljivost ih navodi da veruju da se pravila mogu privremeno staviti po strani. Ono što je zaista teško, jeste uzdržavanje i ponovna izgradnja pravila i poverenja", naveo je Li Dženg.