Svet
Ukrajini isporučeno manje od polovine obećane pomoći: "Da smo hteli, mogli smo više"
Ukrajinsko ministarstvo finansija je do decembra 2022. godine primilo 31 milijardu evra od 64 milijarde koje su obećale zapadne zemlje, piše "Fajnenšel tajms"
Ukrajini je od početka ruske Specijalne vojne operacije stiglo manje od polovine obećane finansijske pomoći sa Zapada, navodi "Fajnenšel tajms".
Ukrajinsko ministarstvo finansija je do decembra 2022. godine primilo 31 milijardu evra od 64 milijarde koje su obećale zapadne zemlje, pokazalo je istraživanje Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila.
"Postoji problem sa isplatama, jer su nestabilne i kasne", rekao je Timofij Milovanov, osnivač Kijevske ekonomske škole i savetnik u administraciji ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
EU i Evropska investiciona banka obećale su Ukrajini oko 30 milijardi evra, međutim, veći deo ove sume (17,5 milijardi) tek treba da stigne u Kijev.
"Najgora situacija je bila prošlog leta, kada je mnogo obećano, a malo ispunjeno", dodao je Milovanov, prenosi "Fajnenšel tajms".
Kako se navodi, EU je prošlog novembra revidirala strukturu isplate obećavajući "redovnu i predvidivu finansijsku pomoć" za 2023. godinu.
Istraživač sa Instituta u Kilu Kristof Trebeš je primetio da je EU trebalo oko šest meseci da obezbedi pravno i političko odobrenje za finansijsku podršku Ukrajini nakon početka Specijalne vojne operacije.
"Ovakva kašnjenja su sigurno problem kada ste usred rata i morate da finansirate velike infrastrukturne troškove i vojsku sa smanjenim prihodima", rekao je on.
Nemačka izdvojila 20 puta više novca za energetske subvencije
Države članice i institucije EU, koje su zajedno izdvojile oko 55 milijardi evra, zaostaju za SAD, koje su preuzele vođstvo u snabdevanju Ukrajine municijom i teškim naoružanjem.
Unutrašnji ekonomski problemi sa kojima su se susretale države članice EU nakon početka sukoba u Ukrajini i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji takođe su usporili slanje pomoći Kijevu.
Nemačka, koja je njihov najveći bilateralni donator, prošle godine je posvetila 7,21 odsto svog BDP-a za finansiranje domaćih energetskih subvencija, što je 20 puta više od sume koju je obećala Ukrajini, pokazali su podaci Brigelovog istraživačkog centra.
Institut za svetsku ekonomiju iz Kila je takođe otkrio da su zapadne države znatno više novca izdvajale "tokom sličnih sukoba u prošlosti", te je tako pomoć saveznicima u Zalivskom ratu 1990-1991. koštala Nemačku 0,5 odsto njenog BDP-a — skoro tri puta više od iznosa trenutne pomoći te države Ukrajini.
"Iznenadilo me je koliko je to u poređenju malo, jer smo sada mnogo bogatiji i ekonomski moćniji nego što smo tada bili. Za mene je ključni zaključak sledeći: da smo želeli, mogli smo mnogo više", ocenio je Trebeš.
