Svet
Kijev otvorio "drugi front" protiv Rusije u Africi: Mali izneo slučaj pred UN
Bamako optužuje Ukrajinu da pomaže džihadistima i separatistima u Sahelu, dok Moskva upozorava da Kijev preko oružanih grupa pokušava da destabilizuje afričke zemlje koje su se okrenule Rusiji
Mali je ponovo pred Ujedinjenim nacijama otvorio pitanje ukrajinskog delovanja u Sahelu, optužujući Kijev da pomaže džihadističkim i separatističkim grupama koje napadaju malijsku vojsku i ugrožavaju teritorijalni integritet zemlje.
Šef diplomatije Malija Abdulaje Diop poručio je pred Generalnom skupštinom UN da poslednji napadi pokazuju "opasnu povezanost" džihadista i separatista i zatražio reakciju međunarodne zajednice zbog ukrajinske podrške oružanim grupama u regionu.
Ali, prema njegovim rečima, priča se ne završava na Kijevu.
"Ukrajina je samo vidljivi deo ledenog brega", rekao je Diop, povezujući nasilje sa širim pokušajima destabilizacije zemalja Sahela koje su poslednjih godina raskinule sa nekadašnjim kolonijalnim centrima moći i okrenule se saradnji sa Rusijom.
Od zasede kod Tinzauatena do prekida odnosa
Sukob Malija i Ukrajine nije počeo juče. U julu 2024. godine Tuarezi su kod Tinzauatena, u blizini granice sa Alžirom, postavili zasedu malijskim snagama i pripadnicima ruske grupe "Vagner", podseća RT internešnel.
Ubrzo je usledila izjava koja je u Bamaku shvaćena kao praktično priznanje ukrajinske uloge. Naime, portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe Andrej Jusov rekao je da su pobunjenici dobili "neophodne informacije" koje su im omogućile da izvedu operaciju i dodao: "Nastaviće se".
Tadašnji ukrajinski ambasador u Senegalu Jurij Pivovarov otišao je i korak dalje, podelivši Jusovljev intervju uz poruku: "Posao će biti nastavljen. Sigurno će biti i drugih rezultata".
Senegal ga je pozvao na razgovor, a Mali je te izjave naveo kao dokaz ukrajinskog mešanja i prekinuo diplomatske odnose sa Kijevom.
Ukrajinci i dronovi u Sahelu
U međuvremenu su se pojavili i izveštaji o konkretnijoj ukrajinskoj pomoći pobunjenicima. Francuski "Mond" objavio je još 2024. godine, pozivajući se na izvore bliske Tuarezima, da su ukrajinski obaveštajci obučavali pobunjenike za izradu i upotrebu dronova sa eksplozivom.
Si-En-En je ovog meseca razgovarao sa ukrajinskim stručnjacima koje je navelo da oko 15 njihovih kolega pomaže Oslobodilačkom frontu Azavada u operacijama bespilotnim letelicama. Jedan od njih opisao je i daljinsko usmeravanje pobunjeničkih napada dronovima.
Potpredsednik komisije za odbranu prelaznog saveta Malija Fusejnu Uatara rekao je ranije za TASS da su vlasti identifikovale borce koji su prošli obuku za upravljanje dronovima u Ukrajini, a malijski mediji izveštavali su i da je tokom operacija protiv džihadista zaplenjen dron sa natpisima na ukrajinskom jeziku, kao i dokumenta povezana sa ukrajinskim obaveštajnim strukturama.
Kijev sve optužbe odbacuje kao "neosnovane i neistinite" i tvrdi da Mali nije pružio dokaze o ukrajinskoj umešanosti u napad kod Tinzauatena.
Nije samo Mali uperio prst u Kijev
Mali, međutim, nije usamljen. I Niger i Burkina Faso optužili su Ukrajinu za podršku oružanim grupama, a sve tri članice Alijanse država Sahela podnele su još u avgustu 2024. žalbu Savetu bezbednosti UN.
Privremeni predsednik Burkine Faso Ibrahim Traore bio je direktniji – Ukrajinu je stavio na "mapu neprijatelja" svoje zemlje. Govoreći o pokušajima destabilizacije Malija i Nigera, Traore je upozorio da je ono što se do sada dogodilo "samo početak". A kao jedan od argumenata naveo je upravo reči ukrajinskog diplomate Pivovarova, ističući da je on "jasno rekao da su bili umešani" u podršku oružanim grupama.
Moskva ukrajinsko delovanje u Sahelu posmatra kao deo šireg obračuna sa Rusijom.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Kijev za "državni terorizam" protiv zemalja regiona, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila da Ukrajina otvara "drugi front" protiv Rusije u Africi podržavajući militante u državama koje sarađuju sa Moskvom. Zamenik šefa ruske diplomatije Georgij Borisenko rekao je da su ukrajinski instruktori za ratovanje dronovima raspoređeni među islamističkim militantima u Maliju.
Moskva ukrajinske aktivnosti ne vezuje samo za Sahel – Borisenko je govorio i o umešanosti Kijeva u napade na ruske interese u Libiji i podršci paravojnim snagama u Sudanu.
Sahel se okrenuo Istoku
Pozadina čitavog sukoba je velika promena odnosa snaga u Sahelu. Mali, Niger i Burkina Faso raskinuli su vojne veze sa Francuskom, optužujući bivšu kolonijalnu silu da nije uspela da zaustavi terorističke grupe i da se meša u njihove unutrašnje poslove.
Paralelno sa udaljavanjem od Pariza, tri zemlje produbile su bezbednosnu saradnju sa Moskvom. Mali i Rusija još su 2019. potpisali sporazum o vojnoj saradnji, a Bamako je 2021. zatražio rusku vojnu pomoć.
Zato optužbe Bamaka daleko prevazilaze pitanje jednog napada ili nekoliko ukrajinskih instruktora – u središtu spora nalazi se borba za uticaj u delu Afrike koji je decenijama bio oslonjen na Zapad, a koji sada sve otvorenije odbacuje bivše kolonijalne centre i traži nove partnere.
Diopova poruka iz Njujorka zato je bila kratka i nedvosmislena: "Ne prihvatamo diktate, tražimo iskrenu i zdravu saradnju".
Live
