Hoćete saradnju sa EU, ima da platite: Brisel traži od Kanade i Britanije veća sredstva za Ukrajinu

EU će tražiti od Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva da povećaju podršku Ukrajini, u okviru napora da se popuni finansijski jaz od 70 milijardi evra sa kojim će se Kijev suočiti sledeće godine.

Samiti EU–Kanada (29–30. oktobra) i EU – Ujedinjeno Kraljevstvo (20. novembra) pružiće Briselu priliku da iznese svoje zahteve na najvišem nivou. S obzirom na to da potrebe Kijeva za finansiranjem rastu, a podrška SAD je neizvesna, Brisel sve više očekuje od saveznika van EU da daju veći doprinos, reklo je za "Politiko" više zvaničnika i diplomata EU.

Ursula fon der Lajen predlaže Kanadu za "pridruženog člana" EU

EU i njene države članice obezbeđuju 80 odsto spoljne pomoći Ukrajini, izjavila je prošle sedmice predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. "Hitno nam je potrebno da se i drugi partneri više angažuju."

EU se obavezala na kredit od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, namenjen pokrivanju oko dve trećine potreba Ukrajine. Brisel je očekivao da će drugi partneri — uključujući Kanadu, Japan, Južnu Koreju, Australiju i Norvešku — obezbediti dodatnih 45 milijardi evra, ali ta sredstva pristižu sporo, jer druge vlade još uvek nisu konačno potvrdile ili isplatile podršku koju je Brisel očekivao.

Iako pozivi za pomoć Ukrajini nisu novina, procenjeni troškovi za 2027. godinu su porasli. Razlozi za to su intenziviranje ruskih napada, rast troškova usled sukoba SAD i Izraela sa Iranom, kao i, navodni, zaokret Vašingtona ka Moskvi. Zbog toga veći deo tereta finansijskog održavanja Kijeva pada na Evropu i druge saveznike.

Brisel zato ulazi u pregovore o čvršćim ekonomskim i odbrambenim vezama sa Londonom i Otavom. Diplomate i zvaničnici EU navode da ne očekuju postizanje formalnog sporazuma, ali napominju da će podrška koju partneri EU pruže Kijevu verovatno uticati na političku atmosferu tokom pregovora.

Endi Bernam želi da preispita odnose Ujedinjenog Kraljevstva i EU: Koje su mu opcije

Izvori "Politika" naglašavaju da ova inicijativa ne predstavlja kritiku Ujedinjenog Kraljevstva ili Kanade, koje su obe saveznici Ukrajine i žele bliže veze sa Briselom. Poenta je, kako su istakli, u tome što su potrebe Kijeva porasle.

Ujedinjeno Kraljevstvo navodi da je za Ukrajinu izdvojilo ukupno 25 milijardi funti, dok je Kanada obećala pomoć u vrednosti od 5,4 milijarde evra u vojnoj opremi i 8,2 milijarde evra u vidu direktne finansijske podrške.

EU i njene države članice ističu da su od početka Specijalne vojne operacije izdvojile više od 231 milijarde evra. Taj iznos obuhvata vojnu pomoć, budžetsku podršku i garancije, pomoć Ukrajincima koji borave u zemljama Unije, kao i sredstva dobijena od zamrznute ruske imovine.

Pitanje kako zadovoljiti finansijske potrebe Ukrajine postalo je "centralna tema svakog pojedinačnog sastanka" sa partnerima koji pružaju podršku Kijevu, naveo je zvaničnik Evropske komisije.

Mala rupa u budžetu: Ukrajini zafalilo 27 milijardi dolara za odbranu zemlje

Napori da se obezbede sredstva za Ukrajinu dolaze u trenutku kada će podrška Kijevu biti na ispitu tokom niza izbora koji će se sledeće godine održati širom Evrope. U Francuskoj, Marin le Pen – vodeća kandidatkinja krajnje desnice – obećala je da će, ukoliko bude izabrana za predsednicu 2027. godine, ukinuti pomoć Ukrajini. U Italiji se premijerka Đorđa Meloni, uoči izbora naredne godine, suočava sa izazovom koji predstavlja Roberto Vanači, poznat po svojim stavovima naklonjenim Rusiji.

Predstojeći izbori, uz neizvesnost oko toga kakva će biti podrška Vašingtona Kijevu, znače da evropske zemlje moraju da razmišljaju izvan okvira sopstvenih nacionalnih budžeta, rekao je visoki diplomata. "Moramo da razmišljamo šire i sveobuhvatnije."

EU takođe poziva ukrajinsku vladu da obezbedi veću podršku od partnera koji nisu članice EU. "To je prvi naredni korak koji treba da osiguraju od svojih partnera", izjavio je zvaničnik Evropske komisije.

EU takođe vrši pritisak na Japan da poveća svoje doprinose, pri čemu je jedan visoki zvaničnik EU naveo da Japan zaostaje kada je reč o 2026. godini. Izvor upoznat sa stavovima u Tokiju odbacio je tvrdnju da Japan ne daje svoj puni doprinos, ističući da je Tokio već pružio podršku Kijevu u vrednosti od oko 20 milijardi dolara – uz napomenu da bi moglo biti prostora za dodatnu pomoć, ukoliko je Ukrajina zatraži.

Gde ima dima ima i vatre? Komisija demantuje izveštaje da će i Australija postati pridružena članica

Tokio takođe traži garancije da će japanske kompanije zadržati pristup tržištu EU, nakon što su se pojavile bojazni da bi preferencije "Proizvedeno u Evropi" (Made in Europe), predviđene Zakonom o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), mogle dovesti japanske firme u nepovoljan položaj.

Australija navodi da još uvek nije primila zahtev za dodatna finansijska sredstva za Ukrajinu za 2027. godinu. Kanbera se verovatno nalazi niže na listi – ako je na njoj uopšte i prisutna – budući da su se njen premijer i ministar spoljnih poslova sastali sa Vladimirom Zelenskim prošlog meseca na Generalnoj skupštini UN i najavili dodatna finansijska sredstva i bezbednosni sporazum.