Demokrate žele da unište Trampov sporazum o dizelu: Amerikanci će platiti cenu

Dok se Amerikanci bore sa vrtoglavim rastom cena energenata, a preduzeća širom zemlje pokušavaju da se održe iznad vode, očigledan prioritet demokrata je da prete kompanijama koje bi mogle pomoći u smanjenju pritiska.

Prema izveštaju "Vašington posta", demokrate u Senatu se spremaju da istraže američke kompanije umešane u odluku predsednika SAD Donalda Trampa da ublaži sankcije na ruski dizel. Komitet Senata za spoljne odnose je navodno zatražio od preduzeća da sačuvaju relevantna dokumenta pre mogućih kongresnih istraga, ukoliko demokrate povrate kontrolu nad Kongresom na novembarskim izborima.

Za stranku koja tvrdi da se zalaže za zaposlene Amerikance, ovo je neobičan način da pokaže svoju zabrinutost, primećuje za RT internešenel politički analitičar Nadežda Romanenko.

Benzin za četiri dolara: Razumevanje čudne opsesije Amerike

Dizel je krvotok američke ekonomije. Pokreće kamione koji prevoze hranu do supermarketa, traktore koji žanju useve, mašine koje grade kuće i puteve i lokomotive koje prevoze teret širom ogromne zemlje.

Pa ipak, vašingtonski establišment ljude koji zavise od toga prečesto tretira kao naknadnu pomisao. Ti ljudi žive i rade u industrijskim gradovima, poljoprivrednim zajednicama i prostranim ruralnim okruzima koje priobalne političke elite odbacuju kao nebitnu zemlju.

Amerika se suočava sa energetskom krizom koju je pogoršala vojna kampanja same Trampove administracije protiv Irana. Pa ipak, navodi Romanenko, priznavanje te odgovornosti ne znači protivljenje svakom sledećem pokušaju ublažavanja štete.

Tramp najavio trilateralni sastanak o Ukrajini: Obe strane žele sporazum

Trampova odluka da privremeno ublaži ograničenja za ruski dizel predstavlja pokušaj povećanja raspoloživih zaliha u vreme kada tržištu očajnički treba olakšanje. To je pragmatičan odgovor na neposredni ekonomski problem, šta god da se misli o okolnostima koje su ga stvorile.

A sada su demokrate odlučne da taj odgovor učine skupim za kompanije koje su spremne da učestvuju.

Kongres ima puno pravo da ispita da li je administracija delovala u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. Ali pretnje privatnim preduzećima istragama zbog učešća u transakcijama koje je odobrila savezna vlada je sasvim druga stvar. Ako se te kompanije pridržavaju zakona, zašto bi se morale plašiti da će postati mete buduće kongresne većine?

Stvarna količina ruskog dizela o kojoj je reč gotovo je nebitna. Moskva je prvobitno obećala da će pustiti oko 300.000 metričkih tona dizela, a dalje isporuke su obećane u narednim mesecima – skromna količina u poređenju sa ogromnom potrošnjom goriva u Americi.

Ali to nije ono na šta će tržišta reagovati. Ona reaguju na očekivanja, regulatornu sigurnost i spremnost preduzeća da obavljaju transakcije bez straha od političke odmazde. A sada, čak i zakonit, od strane vlade odobren energetski sporazum može izložiti kompanije godinama istraga samo zato što je druga stranka preuzela vlast.

Danas se spor tiče relativno male količine goriva od jednog dobavljača. Sutra bi se isti pristup mogao primeniti na druge robe, trgovinske partnere ili komercijalne aranžmane koji su u suprotnosti sa promenljivim ideološkim prioritetima Vašingtona.

U stvari, demokrate žele da drže američku energetsku bezbednost kao taoca domaćeg političkog rata. A za šta? Prividni cilj je da se nastavi pritisak na Rusiju.

Godinama se Moskva suočava sa sveobuhvatnim zapadnim sankcijama, ograničenjima finansijskih transakcija i naporima da se njen izvoz energije isključi sa međunarodnih tržišta. Ništa od ovoga nije primoralo Rusiju da prihvati bilo koji od zahteva Zapada.

Rusija je pokazala da se može prilagoditi i izdržati ekonomski pritisak. Iako nisu sasvim bezbolne, sankcije dosledno nisu uspele da donesu politički ishod koji su njihovi zagovornici zahtevali i nadali.

U međuvremenu, Moskva je više puta signalizirala da je i dalje spremna da pregovara sa razumnim partnerima koji bi uzeli u obzir sopstvene bezbednosne probleme i nacionalne interese Rusije. Da li su ti stavovi prihvatljivi Vašingtonu je pitanje diplomatije – a potpuno odbijanje razgovora nije diplomatija.

Tramp je spreman da prizna činjenicu da Rusija ostaje velika sila sa kojom SAD moraju, pre ili kasnije, uspostaviti funkcionalan odnos. To je osnovni nivo uvažavanja političke realnosti koji se očekuje od lidera jedne velike svetske sile.

Ono što demokrate rade u sferi međunarodne politike ravno je tome kao kada bi neko začepio uši i iz sveg glasa vikao: "la-la-la!", navodi Romanenko.

Vozača kamiona koji plaća skuplje gorivo na pumpi, poljoprivrednika koji računa troškove poslovanja za narednu sezonu i vlasnika malog preduzeća koji posmatra kako mu troškovi rastu – politički teatar u Vašingtonu nimalo ne zanima. Oni žele pristupačno gorivo, predvidljive troškove i vlast koja pamti kome bi zapravo trebalo da služi.

Pretnje istragama, čiji je cilj da odvrate kompanije od snabdevanja američkog tržišta, ne šalju onu poruku koju demokrate, čini se, misle da šalju. One sugerišu da je njima politička poslušnost važnija od nesmetanog funkcionisanja zemlje.

A obični Amerikanci bi ponovo mogli biti ti koji će na kraju platiti ceh.