Počelo glasanje: Šta treba znati o izborima sa najdalekosežnijim posledicama u istoriji Izraela

Danas se u Izraelu održavaju prvi izbori nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine – najsmrtonosnijeg dana u istoriji zemlje, u kojem je život izgubilo oko 1.200 ljudi, od kojih su većina bili civili.

Od tada, Izrael vodi rat uništenja u Gazi, ušao je u dva sukoba sa Iranom bez jasnog ishoda, a na okupiranoj Zapadnoj obali intenzivirao je kampanju etničkog čišćenja uz podršku države.

Na unutrašnjem planu, koalicija koju predvodi Benjamin Netanjahu usmerila se protiv demokratskih institucija, uključujući Vrhovni sud. Mnogi Izraelci ove izbore smatraju najvažnijim u istoriji svoje zemlje, s obzirom na posledice koje nose.

Ko su glavni akteri?

Trideset godina Benjamina Netanjahua: Čovek koji je oblikovao moderni Izrael

Premijer Benjamin Netanjahu predvodio je Izrael tokom 19 od poslednjih 30 godina, a u poslednjem mandatu bio je na čelu krajnje desničarske koalicije. On traži novi mandat uz podršku američkog predsednika Donalda Trampa, a ova borba za njega nije samo politička, već i lična. Protiv njega se vodi sudski postupak zbog korupcije, pa bi gubitak vlasti mogao da znači i veći rizik od odlaska u zatvor.

Njegov glavni rival je Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i relativno novo lice na političkoj sceni. Sin je migranata iz Maroka, koji je, uprkos skromnom poreklu, dospeo u samo središte izraelskog establišmenta. Njegov sin i dva sestrića poginuli su tokom borbi u Gazi 2024. godine.

Iako mu nedostaje harizma koju poseduje Netanjahu, on je to iskoristio u svojoj kampanji, pozicionirajući se kao potpuna suprotnost aktuelnom izraelskom lideru – što se ogleda čak i u imenu njegove nove stranke, Jašar, što znači "poštenje".

Koja su ključna pitanja za glasače?

Bezbednost Izraela nalazi se u središtu ovih izbora, zasenjujući čak i problem vrtoglavog rasta troškova života, piše "Gardijan".

Protivnici aktuelne vlade ukazuju na katastrofu napada od 7. oktobra, urušavanje demokratskih institucija, porast verskog ekstremizma, kao i na cenu dugotrajnih ratova koji se vode na više frontova. Obećali su formiranje državne istražne komisije o događajima od 7. oktobra, a većina se obavezala da će ukinuti izuzeće od služenja vojnog roka za ultraortodoksne muškarce – što je izvor dubokog ogorčenja među porodicama čiji najmiliji služe vojsku ili su poginuli.

Takođe su zabrinuti zbog međunarodne izolacije, usled sve šireg spektra sankcija uvedenih zbog širenja naselja, kao i zbog ubrzanog odliva mozgova iz redova elite.

Netanjahu je pokušao da krivicu za 7. oktobar prebaci na izraelski bezbednosni aparat. Iako je bio na čelu države tokom najsmrtonosnijeg dana u njenoj istoriji, on tvrdi da je jedini lider koji poseduje iskustvo i međunarodne veze neophodne za očuvanje bezbednosti zemlje.

Nedavno je na društvenim mrežama objavio sliku, generisanu veštačkom inteligencijom, na kojoj se vidi nuklearna bomba kako pogađa Tel Aviv, uz poruku da bi "svako kome je stalo do sopstvenog fizičkog opstanka" trebalo dobro da razmisli pre nego što glasa za opoziciju.

Njegovi saveznici sa krajnje desnice pozivaju na etničko čišćenje Gaze i okupirane Zapadne obale, kao i na širenje naselja.

Njegovi ultraortodoksni partneri žele da zadrže decenijama staro pravo na izuzeće od vojne obaveze, kao i subvencije za versko obrazovanje.

Šta kažu ankete?

Većina anketa pokazuje da Netanjahuov Likud i njegovi trenutni koalicioni partneri gube većinu. Taj pad podrške birača traje već više od dve godine.

Ankete takođe ukazuju na jasnu većinu koja se protivi Netanjahuu. Međutim, ta opoziciona mesta su podeljena između bloka jevrejskih izraelskih stranaka – predvođenog strankom Jašar (koju vodi Ajzenkot) – i stranaka koje predstavljaju palestinske građane Izraela.

Malo je verovatno da će jevrejske izraelske stranke same po sebi imati većinu, a većina njih je isključila mogućnost ulaska u koaliciju sa palestinskim strankama.

Palestinski političari su nagovestili da bi mogli da podrže manjinsku vladu sastavljenu od jevrejskih izraelskih stranaka, kako bi se srušila Netanjahuova koalicija krajnje desnice.

Kako funkcioniše sistem i kada se očekuju rezultato, odnosno nova vlada?

Kneset ima 120 poslaničkih mesta, a poslanici se biraju po sistemu proporcionalne zastupljenosti. Nijedna stranka nikada nije osvojila većinu od 61 mesta, pa su Izraelom uvek upravljale koalicije.

Torta sa omčom, krokodili za Palestince: Netanjahuov ministar sve popularniji među mladima

Kada budu poznati rezultati, predsednik države poziva stranku sa najvećim brojem poslaničkih mesta da pokuša da formira vladajuću koaliciju. Izlazne ankete se objavljuju u 22 časa po izraelskom vremenu, a prvi pokazatelji stvarnih rezultata glasanja obično se pojavljuju u ranim jutarnjim satima.

Za dobijanje konačnih rezultata moglo bi biti potrebno mnogo više vremena, pri čemu bi ishod mogao zavisiti od izbornog uspeha dve male stranke, kojima je potrebno 3,25 posto ukupnog broja glasova da bi ušle u Kneset. Prema anketama, obe stranke se nalaze blizu tog praga. Ukoliko ga pređu, svaka od njih dobija po četiri poslanička mesta, što bi značajno uticalo na mogućnosti za formiranje koalicije.

Krajnje desničarsku stranku Amha Izrael predvodi bivši general Ofer Vinter, koji je obećao da će podržati Netanjahua za premijera ukoliko uđe u Kneset. Rezervisti su desničarska cionistička stranka usmerena na obezbeđivanje opšte vojne obaveze, čiji lideri sede između dva bloka. Oni su isključili mogućnost ulaska u bilo koju vladu koju bi podržali ili ultraortodoksni Jevreji – ključni saveznici Netanjahua – ili palestinske stranke, čija podrška će verovatno biti potrebna Ajzenkotu.

Ako borba bude neizvesna do samog kraja, prebrojavanje glasova moglo bi da potraje duže od jednog dana.

Koliko je ovo glasanje demokratsko – i kome je uskraćeno pravo glasa?

Na teritorijama pod izraelskom kontrolom živi oko 15 miliona ljudi. Nešto više od 7 miliona izraelskih Jevreja i 1,7 miliona palestinskih državljana Izraela živi unutar granica zemlje koje su postojale pre 1967. godine – poznatih kao "zelena linija" – i oni imaju puno pravo glasa.

Na okupiranoj Zapadnoj obali, pravo glasa ima više od 500.000 izraelskih doseljenika. Oni žive među 3,1 milion Palestinaca koji su podvrgnuti vojnoj upravi i nemaju pravo glasa.

U okupiranom Istočnom Jerusalimu, više od 230.000 Izraelaca sa pravom glasa živi među 350.000 Palestinaca koji nemaju pravo glasa.

Dva miliona Palestinaca u Gazi, koji prema stavu Međunarodnog suda pravde žive pod izraelskom vojnom okupacijom, takođe nemaju pravo glasa.