Bugarska, Bosna, Srbija i tajne operativne grupe: Kako Zapad lovi sovjetsko oružje za Ukrajinu

Posao je jednostavan ali opasan, i uskoro će biti obelodanjen za zainteresovane radnike: punjenje 122-milimetarske sovjetske artiljerijske granate eksplozivom koji će je pretvoriti u smrtonosni projektil.

Za stanovnike Kostenca, planinskog gradića u zapadnoj Bugarskoj, to znači više radnih mesta u fabrici municije "Terem" na periferiji grada, a posao je dobra prilika za njegove stanovnike uprkos riziku od smrti, piše "Njujork tajms".

Fabrika je 1988. godine, kada se Hladni rat približio kraju, prestala da proizvodi granate od 122 milimetra. Ipak, proizvodne trake "Terema" uskoro će biti ponovo pokrenute.

Kako piše američki list, oružje i municija iz sovjetske ere su zbog sukoba u Ukrajini postali ključni resurs za zapadne države koje pokušavaju da obezbede Ukrajini velike količine municije.

Nema ratovanja bez sovjetskog oružja

Uprkos prilivu sofisticiranog zapadnog oružja, ukrajinska vojska se i dalje prvenstveno oslanja na oružje koje ispaljuje municiju sovjetskog standarda, a Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u takvu municiju ne proizvode. 

Zbog toga se zapadne zemlje bore da pronađu alternativne izvore, ulažući milione dolara u zaobilazna rešenja koja bi prikrila transakcije i izbegla političke posledice i rusku odmazdu.

Ti napori dovode ih u neka od udaljenijih oblasti istočne Evrope, poput Kostenca. Otvaranju nove proizvodne linije u fabrici u ovom gradu početkom godine "tiho" su prisustvovali i predstavnici američke ambasade, piše "Njujork tajms".

Zahvaljujući novim poslovima, fabrika bi mogla da postane jedan od najvećih poslodavaca Kostenca.

"Ovo je velika stvar za grad", rekla je zamenica gradonačelnika Margarita Minčeva.

"Njujork tajms" piše kako Bugarska ima istorijski bliske veze sa Moskvom, iako je deo Evropske unije i NATO pakta od ranih 2000-ih. Prošlog leta, podsećaju, otkriće da je Bugarska isporučivala oružje Ukrajini izazvalo je velike potrese u unutrašnjoj politici te države.

Predviđeni izvoz oružja Bugarske je prošle godine bio skoro pet puta u odnosu na 2019. godinu, pokazuju procene vlade na osnovu podataka prikupljenih u oktobru.

Poruka iz Brisela srušila nade Bugarske o skorom ulasku u evrozonu

Bugarska, ipak, nije jedina zemlja koja tiho doprinosi ukrajinskim ratnim naporima, piše američki list.

Luksemburg snabdeva Ukrajinu oružjem poreklom iz Češke. Brokeri iz Sjedinjenih Država pretražuju fabrike u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Rumuniji u potrazi za municijom. Britanija je formirala tajnu operativnu grupu za naoružavanje Ukrajine, navodi se u dokumentu do kojeg je došao "Njujork tajms".

Tajna britanska grupa za nabavku sovjetske munucije

Ovi izvori su sve važniji, budući da Ukrajina sagoreva municiju neodrživom brzinom, za koju je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da je "mnogo veća od trenutne stope proizvodnje".

Ukrajina i njeni saveznici počeli su prošle godine da kupuju oružje sovjetskog tipa gde god su mogli da ga nađu.

I Britanija i Sjedinjene Države finansirale su poslove uz pomoć trećih zemlja i brokera u slučajevima kada zemlje proizvođači ne žele da budu javno identifikovane kao države koje Ukrajini obezbeđuju oružje, dalje navode. 

Tajna radna grupa koju je stvorilo britansko ministarstvo odbrane fokusirala se na nabavku municije u sovjetskom stilu, kažu neimenovani izvori za "Njujork tajms", navodeći da je zadatak postajao teži kako je rat odmicao i velikim dobavljačima je ponestajalo zaliha.

Bugarskim zvaničnicima su birokratske rupe i različiti aranžmani davali političko pokriće za podsticanje ratnih napora Ukrajine, ali je ta maska veoma tanka, navodi se u tekstu. 

"S obzirom na to da i dalje besni rat u Ukrajini, gde mislimo da će granate biti izvezene? Nije teško otkriti da naša proizvodnja ide u Ukrajinu", rekla je Ljuba, 41-godišnja prodavačica u bakalnici u Kostencu koja je odbila da navede svoje prezime za "Njujork tajms".

Zaposleni baš i ne žele skoriji prestanak rata

Preko oštrih planina prekrivenih snegom u bugarskom Sopotu, stanovnici koji rade u fabrici oružja VMZ naveli su da su povećali proizvodnju, te da sada rade od ponedeljka do subote.

"VMZ je bio i ostao sastavni deo života grada", rekao je 63-godišnji radnik koji tamo radi više od četiri decenije, a koji je želeo da ostane anoniman. Kako navodi, i nakon svog tog vremena, njegovo telo je i dalje napeto kad kompanija testira eksploziv.

I poput VMZ-a, želeli Sopotani da to priznaju ili ne, i sukob u Ukrajini je postao deo njihove svakodnevice.

"Zvučaće cinično ako vam kažem da želim mir, a u isto vreme radim u fabrici oružja", rekao je radnik iz Sopota za "Njujork tajms".