Zašto "Politiku" smeta Olaf Šolc? Nemci ne veruju SAD, a on se usudio da ih sluša

Nemački kancelar Olaf Šolc preferira da sluša sopstveni narod kada je odbrambena politika Berlina u pitanju - što evroatlantsko glasilo "Politiko" nikako ne može da mu oprosti.

Na tom mediju je osvanuo tekst pod naslovom "Istina o promeni odbrambene politike Nemačke", u kome autor Metju Karničing ukazuje da je Berlin i dalje veoma daleko od implementacije rekordnog vojnog budžeta od 100 milijardi evra - a ujedno i od "velikog zaokreta" u odbrambenoj politici zemlje koji je Šolc najavio tri dana nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Germanima dosta sukoba: Austrijanci i Nemci za što brže primirje u Ukrajini

Vojni budžet Nemačke za tekuću godinu iznosi 50 milijardi evra, što je ne samo upola manje od najavljivane brojke, već i daleko ispod dva odsto BDP-a, koliko se od NATO članica očekuje da troše na opremanje svojih oružanih sila.

Kako autor navodi, Šolcov "zaokret" bio je šarena laža, a njegova je svrha bila da promeni posleratni pacifistički stav Nemačke, koliko i da zaista osnaži njenu vojsku.

Nemci ne žele sukob i ne veruju SAD

Međutim, nemački narod izgleda da nije bilo tako lako ubediti. "Politiko" ukazuje na nedavno istraživanje anketarskog instituta "Alensbah", koje ukazuje da svega 46 odsto Nemaca SAD smatra "pouzdanim saveznikom", a isto tako negoduje što su se Nemci odvažili da održe proteste protiv besomučnog naoružavanja Kijeva.

"Pregovarajte, ne eskalirajte": U Berlinu održan protest protiv naoružavanja Ukrajine

Nepoverljivost nemačkog naroda prema SAD se takođe dala videti i na protestima proteklog vikenda u Berlinu.

Politiko ukazuje da su "hiljade antiratnih demonstranata (od 13.000 do 50.000) izašle na ulice centralnog Berlina da protestuju zbog rata za koji mnogi od njih krive SAD (što je čest argument među mnogim levičarima koji stoje iza demonstracija, koji smatraju da SAD imaju dva cilja u Ukrajini: da prodaju oružje i da unište Rusiju)."

... a Šolc se usudio da ih sluša (dokle god je smeo)

Iako bi služenje volji naroda neko mogao da opiše kao suštinu demokratskog uređenja, evroatlantsko glasilo uzima nemačkom kancelaru za zlo što je, "kao i Merkelova pre njega, političar koji više voli da se vodi anketama javnog mnjenja umesto da samostalno vlada", odnosno da je oklevao da obeća nemačke "leoparde" Kijevu "kada su ankete pokazale da su Nemci skeptični po pitanju slanja teškog naoružanja u Ukrajinu."

Kao što je poznato, Šolc je na kraju ipak popustio, ali "tek kada je pritisak izvan Nemačke, posebno iz SAD, postao toliko veliki da nije imao izbora", ukazuje "Politiko".

Ko je koga "naterao" da pošalje tenkove: Šolc Bajdena, ili Bajden Šolca?

Naravno, tu je i sumnja da Olaf Šolc nije za srljanje u sukob pod prisilom Vašingtona čak i kada se volja Nemaca izuzme iz jednačine.

"Politiko" podseća da je sadašnji kancelar započeo svoju političku karijeru u Zapadnoj Nemačkoj osamdesetih godina prošlog veka tako što je "predvodio proteste protiv američkih planova da stacioniraju nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi i maštao o izvlačenju Nemačke iz NATO-a."

"Političari poput Šolca, koji ne žele da Nemci znaju koliko njihova zemlja zavisi od SAD u bezbednosnim pitanjima, najveći su razlog za disfunkcionalni odnos te zemlje sa njenim najvažnijim saveznikom", zaključuje "Politiko".

A, ako je verovati američkom novinaru i dobitniku Pulicerove nagrade Simoru Šeršu, kada neko ima saveznike koji su spremni da raznesu Severni tok i time bace energetsku bezbednost nacije pod voz kako ona ne bi ni pomislila na neposlušnost - kome uopšte trebaju neprijatelji?

Američki novinar: Ronioci SAD postavili eksploziv na Severnom toku, Norvežani ga aktivirali

"Politiko" se od avgusta 2021. godine nalazi pod vlasništvom nemačkog medijskog giganta "Aksel Špringer", inače poznatog po agresivnim pro-NATO i proameričkim stavovima, i čije je zaposlene bivši vlasnik "Politika" nazvao "većim Amerikancima od samih Amerikanaca."

"Aksel Špringer" je takođe poznat po svojih pet zvaničnih "vrednosti", koje je formulisao još osnivač kompanije 1967. godine,

Naročitu pažnju privlače "vrednosti" pod brojem 1 ("Zalažemo se za slobodu, vladavinu prava, demokratiju i ujedinjenu Evropu") i 3 ("Zagovaramo transatlantsko savezništvo između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope").

"Njujork tajms" je pisao da je "praksa nemačke kompanije" da zaposleni moraju da potpišu izjavu da su privrženi ovim principima.