Vidimo se u NATO-u: Da li Finska nastavlja put ka Alijansi bez Švedske?

Finska počinje raspravu u parlamentu koja ima za cilj da ubrza njenu kandidaturu za ulazak u NATO, čime povećava verovatnoću da će iza sebe ostaviti Švedsku, piše AFP. 

Iako su susedi i vojni partneri, koji su u istom momentu odustali od višedecenijske politike vojne neutralnosti i zajedno podneli zahtev za pridruživanje Alijansi, izgleda da je Finska odustala od ideje da bi ovaj ulazak mogao da bude istovremen. 

"Suočen sa manje diplomatskih prepreka od Stokholma, čini se da je Helsinki spreman da krene napred čak i pre izbora u Finskoj 2. aprila, pošto javno mnjenje podržava članstvo u NATO-u", navodi se, uz prognozu da se "Finska približava NATO-u".

Ipak, tačnije bi bilo reći da je Finska dalja od Švedske, što je, ipak, ne čini bližom Alijansi, jer Mađarska i Turska i dalje ne podržavaju njihove kandidature. 

Mnogi finski poslanici zalagali su se za donošenje zakona koji potvrđuje da Finska prihvata uslove NATO sporazuma, o čemu će se danas raspravljati u parlamentu, dok se glasanje očekuje u sredu. 

Usvajanje tog zakona znači da Finska može brzo da deluje čak i ako se ratifikacija kandidature desi pre formiranja nove vlade.

"Sada je vreme za ratifikaciju i prihvatanje Finske i Švedske kao članica", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom posete Finskoj, dodajući da su obe zemlje ispunile ono što su obećale u trilateralnom sporazumu sklopljenim sa Turskom prošlog juna.

On je napomenuo da su Finska i Švedska sada mnogo sigurnije nego kada su se prijavile za članstvo. 

"Nezamislivo je da bude bilo kakve pretnje Finskoj ili Švedskoj, a da NATO ne reaguje", rekao je Stoltenberg.

Razdvajanje procesa 

Očekuje se da će zakon biti usvojen bez mnogo protivljenja, pošto je kandidaturu za članstvo u maju podržalo 188 od 200 poslanika u parlamentu.

Helsinki je do sada isticao da želi da se pridruži Alijansi zajedno sa Švedskom, ali neki su protumačili nacrt zakona kao signal da je Finska spremna da krene sama napred.

Turska je u međuvremenu blokirala proces, optužujući naročito Švedsku da pruža utočište onima koje Istanbul smatra teroristima, posebno članovima Radničke partije Kurdistana (PKK).

Nasuprot tome, turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da Turska pozitivno gleda na kandidaturu Finske.

"Možda ćemo razdvojiti proces članstva Švedske i Finske", poručio je.

Švedski premijer Ulf Kristerson upozorio je da bi pridruživanje Finske moglo da "zakomplikuje" vojnu saradnju nordijskih zemalja, jer bi tako Švedska bila ostavljena sama, bez zaštite NATO-a.

Ne nakon izbora

Iako usvajanje zakona ne znači da će Finska automatski pristupiti NATO-u, čak iako dođe do ratifikacije Turske i Mađarske, zakonom se definiše rok koliko dugo može da čeka svog suseda, ističe AFP.

Iz finske vlade poručili su da predsednik može da čeka najviše tri meseca sa potpisivanjem, nakon što predlog zakona odobri parlament.

Nakon što predsednik potpiše, ostaje "najviše nekoliko nedelja" pre nego što se instrumenti o pristupanju dostave Vašingtonu.

Predsednik Finske najavio je da namerava da potpiše zakon čim ga parlament odobri parlament i da "može da sačeka, ukoliko postoje praktični razlozi, ali ne nakon izbora". 

Većina Finaca želi da se pridruži NATO-u čak i ako članstvo Švedske bude odloženo, pokazala su istraživanja u februaru.

Čavušoglu je takođe najavio da će se pregovori tri zemlje nastaviti 9. marta, nakon što su pregovori sa Švedskom prekinuti zbog protesta održanih u Stokholmu i paljenja Kurana ispred turske ambasade.

Besramne laži 

Mađarska je najavila da će glasanje o prijavama nordijskih zemalja verovatno biti održano u martu.

Zbog glasnog protivljenja Turske, Mađarska skoro da nije bila posmatrana kao prepreka na putu Švedske i Finske u Alijansi, a oklevanje je objašnjavano isključivo proceduralnim razlozima.

Međutim, mađarski premijer Viktor Orban poručio je da poslanici mađarskog parlamenta nisu oduševljeni ratifikacijom pristupanja Finske i Švedske NATO-u, pošto vlasti tih zemalja šire "besramne laži" o Mađarskoj.

Osim toga, direktna granica između NATO-a i Rusije porasla bi za 1.000 kilometara, o čemu bi trebalo dobro razmisliti, upozorio je Orban.