Veliki zaokret u Persijskom zalivu: Saudijska Arabija i Iran uz posredstvo Kine obnovili odnose

Iran i Saudijska Arabija postigli su sporazum o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju diplomatskih predstavništava, sedam godina nakon što su oni raskinuti.

"Kao rezultat pregovora, Iran i Saudijska Arabija su se dogovorile da ponovo uspostave diplomatske odnose i otvore ambasade u naredna dva meseca", prenela je iranska agencija IRNA.

Sporazum je postignut nakon višednevnih intenzivnih pregovora između sekretara vrhovnog iranskog saveta za bezbednost Alija Šamhanija i savetnika za nacionalnu bezbednost Saudijske Arabije Musaida Al Aibana, preneli su iranski mediji.

Pregovori su vođeni uz posredstvo Kine a sporazum je potpisan u Pekingu, uz prisustvo šefa kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Vang Jia.

"Obe strane su pokazale iskrenost, i Kina u potpunosti podržava ovaj sporazum", rekao je Vang.

Nakon sastanka kineskog predsednika Si Đinpinga sa iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem u Pekingu sredinom februara, Šamhani i Al Aiban vodili su intenzivne pregovore u Pekingu kako bi se pronašla zajednička rešenja za bilateralne probleme između te dve države.

Nakon potpisivanja sporazuma, Šamhari je rekao da su pregovori bili "iskreni, transparentni i sveobuhvatni".

"Uklanjanje nerazumevanja i gledanje u budućnost odnosa između Teherana i Rijada će nesumnjivo dovesti do razvoja regionalne stabilnosti i bezbednosti, kao i povećane saradnje između zemalja Persijskog zaliva i islamskog sveta u savladavanju postojećih izazova", rekao je on.

Poboljšanje odnosa između Teherana i Rijada moglo bi pozitivno da utiče na političku situaciju na Bliskom Istoku.

"Bezbednosna situacija u regonu, pogotovo u zemljama poput Jemena i Libana, pati kada su odnosi te dve države loši", ocenio je reporter "Al džazire" iz Teherana Ali Hašem.

"Nakon ovog sporazuma, moguće je da ćemo videti više saradnje između njih. Ovaj sporazum može da dovede do stvaranja bolje bezbednosne situacije u regionu", rekao je on.

Saudijska Arabija prekinula je diplomatske odnose sa Iranom u januaru 2016. godine, nakon što je grupa demonstranata upala u saudijsku ambasadu u Teheranu kao odgovor na pogubljenje uticajnog šiitskog sveštenika Šeik Nimr Bakir al-Nimra u Saudijskoj Arabiji.

"Njujork tajms": Saudijci imaju uslove za normalizaciju odnosa sa Izraelom

Samo dan ranije, američki "Njujork tajms" objavio je tekst u kom se navodi da su saudijski zvaničnici navodno izneli spisak ustupaka koje očekuju od Vašingtona u zamenu za normalizaciju odnosa sa Izraelom.

Kako navodi taj list, Saudijci od Amerikanaca očekuju "bezbednosne garancije", ali i pomoć u razvoju sopstvenog civilnog nuklearnog programa.

Ipak, čak su i sagovornici "Njujork tajmsa" iskazali rezerve kada je reč o ozbiljnosti takvog predloga, kao i o tome koliko je on uopšte realan.

Odnosi Saudijske Arabije i SAD drastično su pogoršani od kada se aktuelni američki predsednik Džozef Bajden uselio u Belu kuću početkom 2021. godine.

On je tokom predsedničke kampanje 2020. obećao da će od Saudijske Arabije napraviti "međunarodnog pariju" zbog njenih aktivnosti u ratu u Jemenu, ali i ubistva novinara Džamala Kašodžija u Istanbulu 2018. godine.

Iako Bajden ta obećanja uglavnom nije ispunio, odnosi Vašingtona i Rijada, ali i njegovi lični odnosi sa prestolonaslednikom i de fakto liderom Saudijske Arabije Mohamedom bin Salmanom ostali su hladni.

To je izašlo na videlo kada je Rijad prošle godine glatko odbio zahtev Amerikanaca da poveća proizvodnju nafte i tako obori cenu tog energenta na svetskom tržištu.

Kako navodi "Njujork tajms", čak i ako bi predsednik Bajden prihvatio saudijske uslove, što je krajnje upitno, on bi verovatno naišao na prepreke u Kongresu, pošto je deo njegove Demokratske partije poprilično neprijateljski nastrojen prema toj pertomonarhiji.

Saradnja Saudijske Arabije i Kine - kraj petrodolara?

Sa druge strane, odnosi Saudijske Arabije i Kine poslednjih meseci nalaze se u usponu. 

Rijad pokazuje sve više interesovanja za trgovinu naftom ne samo u dolarima, već i u drugim valutama, što bi u velikoj meri moglo da oslabi moć petrodolara.

"Nemamo problem da pregovaramo o tome kako rešavamo naše trgovinske aranžmane, bilo u američkim dolarima, bilo u evrima, bilo u saudijskim rijalima", rekao je saudijski ministar finansija Mohamed el-Džadan tokom konferencije u Davosu sredinom januara.

Nekoliko nedelja ranije, tokom posete Rijadu, kineski predsednik Si Đinping najavio je da će Kina nastojati da kupuje više nafte sa Bliskog istoka, te da bi želeo da se trgovina obavlja u juanima.

Si je tom prilikom rekao da će Peking nastaviti da uvozi velike količine nafte iz arapskih zemalja Zaliva, dodajući da su te države "prirodni partneri".

Kina bi takođe "u potpunosti iskoristila Šangajsku naftnu i nacionalnu berzu gasa kao platformu za obavljanje trgovanja naftom i gasom u juanima", rekao je kineski predsednik.

Saudijska Arabije je pokazala interesovanje i za članstvo u BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju, izjavio je sredinom februara ambasador Rusije u toj zemlji Sergej Kozlov.

"Kao deo razgranavanja spoljne politike kraljevine, Saudijska Arabija je zainteresovana da se pridruži međunarodnim organizacijama kao što su Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS", rekao je Kozlov.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kazao je da je više od deset zemalja izrazilo interesovanje da se pridruži BRIKS-u. Alžir, Argentina i Iran prema izveštajima medija tražili su da se priključe organizaciji, dok su Bangladeš, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Urugvaj članovi Nove razvojne banke.

Univerzitet u Kembridžu je, inače, analizirajući delovanje BRIKS-a ovu organizaciju opisao kao "koaliciju za dedolarizaciju", što je u ovom kontekstu naročito interesantno imajući u vidu da je prodaja saudijske nafte isključivo za dolare predstavljala jedan od temelja njegovog statusa rezervne svetske valute

Odnosi Irana sa Kinom, ali i Rusijom, tradicionalno su dobri, a ta zemlja je prošle godine potpisala memorandum kojim se obavezuje da će postati punopravna članica Šangajske organizacije za saradnju, kada se za to budu ispunili proceduralni uslovi.

Očekuje se da bi to moglo da se dogodi tokom ove ili sledeće godine.