Svet
Sijev treći mandat: Pregrupisanje kineske državne moći i očekivanje intenziviranja rivalstva sa SAD
Svako uverenje da tom velikom, i najmnogoljudnijom zemljom na svetu rukovodi jedan jedini čovek je potpuna besmislica, ocenio je za RT Balkan novinar Branko Žujović
Si Đinping je ove nedelje treći put izabran za predsednika Narodne republike Kine i predsedavajućeg Centralnog vojnog saveta Kine na 14. Svekineskom narodnom kongresu, ujedno postavši i jedini predsednik Kine kome je dodeljen treći petogodišnji mandat.
Dok zapadni mediji i komentatori ovaj razvoj događaja vide kao učvršćivanje Sijevog ličnog "gvozdenog stiska" ("Gardijan") ili nemoć kineske "bezube legislacije" ("Politiko"), novinar Branko Žujović za RT Balkan ukazuje da takvi zaključci proizlaze iz dubokog nerazumevanja kineskog pogleda na svet i sopstvenu politiku, i da, kao takvi, predstavljaju veliki "promašaj".
"Kina poslednjih godina institucionalno pregrupiše svoju državnu moć, očekujući u narednim godinama i decenijama intenzivniji rivalitet sa SAD", ocenio je Žujović, istakavši da se treći Sijev mandat treba posmatrati u tom svetlu.
Svako uverenje da tom velikom, i još najmnogoljudnijom zemljom na svetu rukovodi jedan jedini čovek su potpuna besmislica, napomenuo je on.
On je podsetio da se slična tendencija mogla uočiti u još jednom velikom kineskom političkom podvigu u skorašnjoj istoriji, odnosno politiku otvaranja prema svetu, koji je Kina sprovodila pod Deng Sjaopingom, koji, podseća sagovornik RT Balkana, nije bio ni predsednik ni premijer, već je bio na čelu vojne komisije i obavljao funkciju predsednika Svekineske narodne političke konsultativne konferencije.
"Kina gradi svoj vlastiti politički sistem, koji nije, usko posmatrano, jednopartijski. On je u matičnom delu Kine - bez Hong Konga, Makaa i ostrva Tajvan - sačinjen od Komunističke partije Kine, ali i još osam nekomunističkih partija čije delovanje na Zapadu nije vidljivo. Neko bi rekao da su to političke ikebane unutar njihovog političkog sistema, ali te partije su i te kako aktivne", ukazao je Žujović.
Si, Kina i nastanak multipolarnog sveta
Žujović smatra da će Si "apsolutno" biti posmatran u drugačijem svetlu u međunarodnim diplomatskim krugovima nakon uspeha kineskog posredovanja u obnavljanju diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Irana.
Naš sagovornik ističe da je Si, uz ruskog predsednika Vladimira Putina, na personalnom nivou već bio najuticajniji svetski lider, ali i lider koji aktivno učestvuje u menjanju globalnih geopolitičkih odnosa, na šta ukazuje otvaranje Saudijske Arabije i drugih bliskoistočnih zemalja ka Pekingu.
"Očigledno je da se odnosi u svetu menjaju, da te promene ne generiše samo Rusija svojim otporom u Ukrajini, već i da Kina i te kako aktivno učestvuje u tome, iako se to ne vidi na prvi pogled", rekao je Žujović za RT Balkan.
Vaskrsavanje kineske nacionalne imperije
"Dakle, ponavljam, ne posmatramo stvar iz Pariza ili Berlina, posmatramo iz Pekinga. Tamo vaskrsava kineska nacionalna imperija, a ne nekakva komunistička despotija", rekao je Žujović.
"Ova moderna Kina sa komunizmom nema nikakve veze, ona svakako upotrebljava, u ideološkom smislu, marksizam i ideju levice da bi održala svoje društvo na okupu, ali mi imamo posla sa vaskrslom imperijom koja sledi vlastite tradicije i nema nameru da se pokori evropskim ili drugim tradicijama, ma kakve one bile", zaključio je naš sagovornik, podsetivši da Kina očekuje intenziviranje rivaliteta sa SAD, i da zbog toga komponuje svoju državnu moć oko Si Đinpinga.
