Nije prvi put da pravi probleme: Gde je zapelo sa američkim dronom koji je pao u Crno more

Verovatno najpoznatiji incident koji je izazvao američki dron MQ-9 "riper", koji je sinoć upao u Crno more, je onaj iz decembra 2013. godine, kada su pripadnici američke vojske ovom letelicom gađali svadbenu povorku u Jemenu. Tom prilikom je ubijeno 12 ljudi, dok je najmanje 15 povređeno, a administracija predsednika Baraka Obame naišla je na oštre kritike grupa za zaštitu ljudskih prava.

Američki dron MQ-9 "riper" pao je sinoć u Crno more, nedaleko od Krima. Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da je američka letelica pala usled oštrog manevrisanja.

"Usled oštrog manevrisanja američki dron je izgubio kontrolu i visinu, i sudario se sa vodenom površinom", istakli su u ruskom Ministarstvu odbrane. U saopštenju se dodaje da ruski lovci nisu koristili naoružanje.

Američki zvaničnici su, sa druge strane, tvrdili da je ruski avion Su-27 "presreo i udario" njihov dron, koji su nakon toga sami morali da obore.

Komandant Vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi Džejms Heker naveo je da je dron "izvodio rutinske operacije u međunarodnom vazdušnom prostoru kada ga je presrela i udarila ruska letelica, zbog čega su američke snage oborile dron".

Kako je rekao jedan visoki američki zvaničnik, dron je poleteo iz vojne baze u Rumuniji u utorak ujutru, kako bi sprovodio misije redovnog nadzora koje traju devet do deset sati, preneo je "Njujork tajms".

Leteći na visini od oko 7.500 metara, sofisticirane kamere i drugi senzori kojima "riper" raspolaže mogu da osmatraju Krim  dok leti u međunarodnom vazdušnom prostoru, što je tipična misija koju su MQ-9 sprovodili mnogo pre nego što je počeo sukob u Ukrajini, rekao je zvaničnik.

Od početka Specijalne vojne operacije, američke oružane snage odbile su da se direktno uključe u sukob na strani Ukrajine, ali snabdevaju Kijev naoružanjem i obaveštajnim podacima u čijem pribavljanju se često koriste dronovi.

Koordinator za komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da "nije neuobičajeno" da ruski avioni presreću američke avione iznad Crnog mora, i navodi da je bilo i drugih presretanja poslednjih nedelja.

MQ-9A - dragulj američke avijacije 

Američki višenamenski dron MQ-9 jedan je od najpoznatijih, ali i najuspešnijih projekata američkog proizvođača naoružanja "Dženeral atomiks".

Reč je o jednoj od prvih bespilotnih letelica koje su, pored svoje tradicionalne obaveštajno-posmatračke uloge, korišćeni i kao tzv. lovci-ubice, odnosno za izvršavanje samih vazdušnih napada.

Dron MQ-9 je svestrana letelica koja može da obavlja različite vrste zadataka, među kojima su osmatranje, prikupljanje informacija, vazdušna podrška i vršenje preciznih raketnih udara, a svoju upotrebu je pronašla pre svega u operacijama asimetričnog ratovanja, koje su SAD sprovodile u Iraku i Avganistanu.

Procenjuje se da SAD raspolažu sa oko 300 takvih dronova, prema podacima iz 2021. godine.

Bespilotna letelica MQ-9 je dostupna u nekoliko modifikacija koje se razlikuju po maksimalnom dometu i trajanju leta. U svojoj izviđačkoj verziji, MK-9 "altair" može da postigne visinu i do 15.000 metara, što ga čini posebno pogodnim za prikupljanje informacija.

Borbena verzija "riper" može da dostigne maksimalnu visinu od 8.000 metara sa punim opterećenjem municije – maksimalna nosivost drona je 1.700 kilograma. Domet letenja te američke bespilotne letelice je oko 1.900 kilometara, smatra se i za prilično mobilnu letelicu.

Taj dron može postići brzinu od oko 440 kilometara na čas, što ga čini relativno brzim sa standarde dronova, ali drastično sporijim od aviona. Samim tim, iako "riper" može bacati bombe i lansirati projektile, njegova mala brzina i nedostatak odbrambenog oružja čine ga relativno lakim za obaranje.

"Riperi" su i ranije obarani u Siriji, Libiji, Jemenu i Avganistanu, a incidenata nalik na jučerašnji već je bilo u Siriji, gde je rusko vazduhoplovstvo pomagalo sirijskim trupama u borbi protiv Islamske države, iako tada ni jedan dron nije pao.

Kada je potpuno napunjen, MQ-9 može da radi autonomno i do 27 sati, a modifikovane verzije za operacije proširenog dometa dodavanjem spoljnih rezervoara koji mogu da drže 589 kilograma goriva.

Dron se može rastaviti i utovariti u kontejner, kako bi se lakše transportovao širom sveta. Ceo sistem se može transportovati u C-130 "Herkules" ili drugim većim avionima.

Američka vojska tu bespilotnu letelicu koristi od 2007. godine, a cena po komadu iznosi oko 56 miliona dolara. Pored vojske, te dronove poseduje i američka granična policija, koja ih koristi za nadzor američko-meksičke granice i lov na ilegalne migrante.

Korišćenje bespilotnih letelica u ratnim dejstvima naišlo je na značajne kritike. Dok zagovornici korišćenja te tehnologije navode da dronovi poseduju precizno oružje koje drastično smanjuje kolateralnu štetu, američke trupe su i pored toga iz vazduha ubile značajan broj civila tokom tzv. rata protiv terorizma, pre svega u Siriji, Iraku i Jemenu.