"Jadan politički gest": Sledeće je da Puškina proglase Afrikancem a Ljermontova Škotom

Ne odobravaju svi odluke svetskih muzeja da pojedine ruske umetnike označe kao Ukrajince, piše "Gardijan". 

Kako prenosi britanski list, "Metropoliten muzej" (Met) je tiho promenio naziv slike koju je 1899. godine naslikao francuski impresionista Edgar Dega iz "Ruska plesačica" u "Plesačica u ukrajinskoj haljini".

U Metu se takođe nalaze dela ruskih slikara Arhipa Kuindžija i Ilje Rjepina, slikara iz 19. veka, kojima je muzej početkom godine odredio ukrajinsku nacionalnost.  

Slikar morskih pejzaža Ivana Ajvazovski, koga je "Met" takođe preimenovao iz ruskog u ukrajinskog, ove nedelje je, nakon negodovanja jermenske zajednice u Njujorku, iznenada postao Jermen, navodi britanski list.

Kako prenosi "Gardijan", časopis "Hiperalerdžik" nazvao je poteze "Meta" pogrešnim.

"Ne bi trebalo da zamenimo neznanje prikazano u prethodnoj identifikaciji novom vrstom neznanja", navodi se u tekstu.

Odluke njujorškog muzeja usledile su nakon prošlogodišnjih poteza Nacionalne galerije u Londonu koja je promenila naziv druge Degaove slike iz "Ruske plesačice" u "Ukrajinske plesačice", pravdajući potez izjavom da su "sudeći po njihovim kostimima, verovatno poticale iz onoga što je sada Ukrajina, koja je tada bila deo Ruskog carstva".

Britanska Nacionalna galerija je prošle godine za "Gardijan" rekla da je "prikladan trenutak da se ažurira naslov slike kako bi bolje odražavao njenu temu".

Slične odluke donete su u vezi sa drugim ruskim umetnicima, poput Kazimira Maleviča i Ilja Kabakova.

Specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj izmene je nazvao politički motivisanim. 

"Ovaj jadan politički gest nadmašio je sva legitimna kulturološka razmatranja", rekao je Švidkoj dodajući da je "istorija preimenovanja svetski poznatih slika i odvajanja velikih umetnika od reči Rusija, počela pre nešto manje od godinu dana, kada je proces poništavanja ruske kulture uzeo maha", prenosi "Gradijan".

Direktor "Meta" Maks Holein poručio je: "Naši kustosi i stručnjaci kontinuirano istražuju i ispituju predmete u kolekciji kako bi odredili najprikladniji i tačniji način da ih katalogiziraju i predstave.

Što se tiče Degaovih slika u Londonu, Švidkoj je rekao da je "kulturni, birokratski London opravdao odluku na osnovu sopstvenih ideja o lepoti i stavu ukrajinske dijaspore u Ujedinjenom Kraljevstvu", preneo je list.

Spor bi, napominje Švidkoj, sada mogao da bude prenet i na književnost, te da se ističe afričko poreklo Aleksandra Puškina i škotsko poreklo Mihaila Ljermontova, ili rodno mesto nemačkog filozofa Imanuela Kanta u nekadašnjem Kenigsbergu koji je sada u sastavu Ruske Federacije.