Uzbuna na Zapadu: Londonska firma izvezla u Rusiju robu vrednu 1,2 milijarde dolara

Britanska firma registrovana na kuću u severnom Londonu navodno je isporučila u Rusiju robu u ukupnoj vrednosti od 1,2 milijarde dolara otkako je krajem februara prošle godine počela ruska vojna operacija u Ukrajini.

Kako navodi "Fajnenšel tajms", kompanija "Majkins Korporejšn LLP" sa sedištem u londonskom predgrađu Enfildu prema podacima ruske carine isporučila je tokom nešto više od godinu dana poluprovodnike, servere, laptopove, kompjuterske komponente, opremu za telekomunikacije i elektronske uređaje. Na listi isporučene robe su brendovi od Huaveja, HC3 do Intela, Ej-Em-Di-ja, Epla i Samsunga.

Prema carinskim podacima, najmanje 982 miliona vredne robe za koju se navodi da ju je isporučio "Majkins" predmet su sankcija koje je Velika Britanija uvela kompanijama i pojedincima, a koje zabranjuju izvoz određenih roba.

Prodaja ove robe Rusiji bez odobrenja britanskih vlasti moglo bi da predstavlja kršenje sankcija, iako je roba koju je isporučivao "Majkins" ulazila u Rusiju iz drugih zemalja – najčešće Kine.

"Ovi nalazi otvaraju pitanje efikasnosti pokušaja da se ogranični sposobnost Rusije da pribavi ključne tehnologije koje koristi državni vojno-industrijski kompleks", navodi FT.

Dodaje se da su do podataka došli zahvaljujući stručnjaku za carinske tokove, profesoru Međunarodne poslovne škole iz Madrida Maksimu Mironovu, kao i da su oni proveravani poređenjem sa podacima "Import džinijusa", koji prikuplja carinske podatke o trgovini.

Iako je većina onog što je londonska kompanija izvezla roba za potrošače, isporuke uključuju i mikročipove, telekomunikacionu opremu i servere koji bi mogli biti podrška ruskoj infrastrukturi, navodi se u tekstu.

Iz britanske vlade rečeno je za FT da su sva preduzeća koja posluju u Velikoj Britaniji po zakonu obavezna da se usklade sa režimom ruskih sankcija.

"Moguća kršenja shvatamo veoma ozbiljno, ali ne razgovaramo o detaljima o tome kako sprovodimo trgovinske sankcije u konkretnim slučajevima", rekli su iz vlade.

Kako se dodaje, računi "Majkinsa" iz prethodnih godina pokazuju da je kompanija preusmerila svoj profit na dve firme na britanskim Devičanskim ostrvima čije je vlasništvo nepoznato.

Kao vlasnik pomenute kompanije u predgrađu Londona u tekstu se pominje biznismen sa Kipra Savas Temistokleos. On je 2013. imao firmu u kojoj je bio jedini direktor i koja se zvala "Rusko trgovinsko preduzeće LTD".

Temistokleos je za FT rekao da će proslediti pitanja osobi za koju je naveo da ima značajnu kontrolu nad "Majkinsom" Vitaliju Poljakovu, 53-godišnjem Ukrajincu, za kojeg je navedeno da je državljanin Ukrajine. FT nije uspeo da dođe do njega, a jedini Ukrajinac tog imena kojeg su uspeli da nađu u ukrajinskoj bazi podataka je putar koji je radio za državno rudarsko preduzeće, navodi se u tekstu.

Do prošlog avgusta, kao vlasnica "Majkinsa" bila je navedena 34-godišnja Ukrajinka rođena u istom gradu kao i Poljakov. Navodi se da se ona na svojoj Instagram stranici predstavlja kao stručnjak za IT i plesačica oko šipke. FT nije uspeo da dobije ni njenu izjavu.

"Majkins" je bio aktivan u Rusiji pre početka rusko-ukrajinskog sukoba, ali poslovni podaci pokazuju da im je posao naglo "krenuo" po izbijanju konflikta.

Na istoj adresi u Enfildu registrovana je još jedna firma, "Denirelo", koja je takođe izvozila sličnu robu u Rusiju pre početka sukoba, ali posle uvođenja sankcija Moskvi prošle godine prekinula je sa izvozom.

Većina robe poslata je "Marsali", kompaniji sa sedištem u Moskvi. Ruski podaci pokazuju da ova kompanija uvozi veoma malo robe, osim od "Majkinsa". Kako se dalje navodi, ona je tesno povezana sa "Merlionom", velikim distributerom kompjutera i elektronike u Rusiji.

Većina robe je civilna, ističe se, ali se za "Marsalu" u ruskim državnim podacima navodi da joj je jedan od partnera "Mikrokontakt", koji ima zajedničko preduzeće sa Centrom za inženjerstvo državnog univerziteta u Novgorodu. Centar, u saradnji sa Rostekom, između ostalog radi na razvoju dronova, mikroelektronike, senzora, industrijske elektronike.

Neki od carinskih zapisa imaju greške, možda je reč i o nameštaljkama, navodi se u tekstu. Naveden je primer da postoji šest unosa koji evidentiraju uvoz papira. Ali podrazumevana cena ovog papira je, u nekim slučajevima, 500.000 dolara po kilogramu.