Zašto su kanadski političari stali na roze štikle? "Cirkus koji ne pomaže ženama"

Da li vam je ikad palo na pamet da roze štikle mogu da budu "lek" protiv nasilja nad ženama?

Upravo ova ideja učinila se fantastičnom muškom delu parlamenta Kanade, pa su u prilično bizarnom performansu, muškarci naklaćeni na pink potpetice, nezgrapno kružili oko stola, podižući (bar su tako zamislili) svest o nasilju koje trpe žene.

"Nasilje nad ženama i dalje je rasprostranjeno u našem društvu. 'Nada u potpeticama' je događaj koji širi svest o tome, istovremeno podstičući muškarce i dečake da budu deo rešenja. Nosili smo njihove prepoznatljive ružičaste potpetice u znak podrške ovom važnom cilju", napisao je kanadski ministar saobraćaja Omar Alghabra na Tviteru, objavivši i naizgled objasnivši video snimak članova vlade koji orbitiraju oko stola.

Da je deo rešenja ovog problem obrazovanje muškaraca i dečaka, smatra i poslanica liberala Karina Gold, koja navodi i da je "sva naša odgovornost da okončamo rodno zasnovano nasilje".
Kakvu ulogu u toj misiji imaju roze štikle- nije objašnjeno.

Bez obzira što ne deluje neverovatno misao da bi visoka potpetica ponekad (ako njome nanišanite u pravom smeru) zaista mogla da "neutrališe" napadača-  teško je pomisliti da su Kanađani baš ovo imali na umu.

Zato ni korisnici društvenih mreža ne vide smisao kampanje, dok neki čak, performans smatraju i uvredljivim.

"Ovaj cirkus ne pomaže ženama ni na koji način. Muškarci se smeju, a muško nasilje nad ženama nije smešno i sigurno se neće smanjiti zbog gomile kretena koji paradiraju okolo u štiklama", napisao je jedan od tviteraša.

Ideja je bila, ako baš rastegnemo istinu, "simpatična", ali o njenoj efikasnosti zaista bi se moralo raspravljati.

Osim ako ne govorimo o tome koliko "Nada u potpeticama" doprinosi "vaskrsenju" roze boje koju su generacije i generacije feministkinja smatrale seksističkom jer podstiče i podržava podelu na "nežniji i slabiji" i "jači" pol.

Nežnijeg i jačeg pola nema- ravnopravni smo, tvrdile su zagovornice prava žena koje vršile inkviziciju svih onih rođaka koji devojčicama na Babine donose do nedavno omrznute roze benkice, peškiriće i ćebad.

Ploča se, međutim, sada okrenula, i roze nije sporna. Zapravo "pozitivna" je, pa današnje "borkinje" za prava žena veruju da se zahvaljujući toj boji žene povezuju sa svojom "ženstvenom prirodom".

Ovaj obrt desio se tek nedavno, pa je moguće da javnost nije obaveštena da je roza "rehabilitovana" i da se može koristiti čak i u osetljivim pitanjima kao što je pitanje nasilja nad ženama.

Zato je možda i dalje, u slučajevima kada je muškarac nasilnik, a žena žrtva, zaista prilično uvredljivo "jači" i "slabiji" pol naglašavati roze bojom, pa još i štiklama.

Do sada nisu zabeleženi primeri u kojima su štikle nekom pomogle da se izbori sa ugnjetačem.

Ali, što bi svakako trebalo ukazati kanadskim političarima, u tome je prilično efikasno baš zakonodavstvo, odnosno oštre kazne za nasilnike.

Kanada, mora se priznati, ima prilično dobar zakon koji uređuje ovu oblast, ali koliko su političari koji danas defiluju u štiklama učinili da se on sprovede, možda najbolje pokazuje poslednji dostupan podatak (iz 2019. godine) po kome su, u ukupno 107.810 slučajeva prijavljenog nasilja od intimnog partnera- u 79 odsto slučajeva žrtve bile žene.

Zbog podatka koji "izuva" iz cipela, možda bi kanadski ministri trebalo da odlože svoje štikle, i počnu konkretnu borbu protiv nasilnika.