Svet
RT Balkan istražuje Bajdenovu kandidaturu: Džozef bi da trči, makar i sa hodalicom
Demokratski establišment i aktuelni predsednik SAD mogli bi da se susretnu sa izazovima "iznutra", prevashodno u vidu Roberta Kenedija mlađeg, koji je svoju kandidaturu već najavio, kaže za RT Balkan Aleksandar Pavić
Ne iznenadivši nikoga, Džozef Bajden je danas najavio da će se ponovo kandidovati za predsednika na izborima u SAD 2024. godine.
Međutim, iako Bajdenova najava ne iznenađuje, to ne znači i da ne zabrinjava. Mnogi zapadni mediji nisu propustili priliku da konstatuju pozne godine aktuelnog predsednika, dok, kako podseća naša sagovornica, novinar Ljiljana Smajlović, neki i otvoreno brinu može li jedan osamdesetogodišnjak nastaviti da se bori sa svim izazovima koje podrazumeva zvanje predsednika SAD.
Povrh toga, Bajdenov rejting među stanovništvom SAD izrazito je nizak, a različite ankete su pokazale da više od polovine njegovih demokrata nije želelo da se on ponovo kandiduje.
Međutim, u istim tim tim medijima vlada konsenzus da čak ni takav Bajden nema ozbiljnog protivkandidata u taboru "plavih", te da je njegova pobeda na stranačkim izborima skoro zagarantovana.
Šta to onda govori o Bajdenu, šta o demokratskoj partiji, a šta o široj političkoj sceni SAD?
Političko jednoumlje "plavih"
Novinarka Ljiljana Smajlović napominje da je odavno bilo jasno da će Bajden objaviti svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024. godine, ocenivši da aktuelni predsednik SAD to čini "zbog lične želje za moći i ničega drugog."
Sagovornica RT Balkan smatra da je Bajden na neki način obmanuo javnost, jer je pri stupanju na ovu funkciju, sebe predstavio kao most ka novim generacijama demokrata, dok sada namerava da troši drugi mandat kao predsednik SAD.
Establišment demokratske stranke ima ozbiljne rezerve prema Bajdenovoj kandidaturi, smatra Smajlović i podseća da je "Njujork tajms", list priklonjen "plavima", znajući da će aktuelni predsednik najaviti novu kandidaturu, javno i nedvosmisleno stavio znak pitanja na Bajdenove mentalne sposobnosti, odnosno ideju da on kao osamdesetogodišnjak može da nastavi da obavlja funkciju predsednika SAD.
Činjenica da se nijedan alternativni kandidat nije izdvojio u očima javnosti, kao što je to Obama učinio 2009. godine, može se objasniti skoro potpunim jednoumljem unutar demokratske stranke, a koje se odražava u dosadašnjoj politici Džozefa Bajdena, smatra naša sagovornica.
Ujedno, demokratska stranka će lakše podneti Bajdenovu kandidaturu zbog mogućnosti da mu "crveni" protivkandidat bude Donald Tramp.
Za razliku od Trampa, Bajden u očima javnosti deluje benigno i kao neko koga je teško "satanizovati", pogotovo u političkoj klimi "gde se tvrdi da kandidati podgrevaju mržnju prema drugoj strani."
"Mislim da će mu sin Hanter Bajden biti ozbiljan problem, i da će napadi republikanaca biti usredsređeni na korupciju u porodici, jer pokušaji demonizovanja Bajdena po drugim osnovima nisu bili uspešni u očima javnosti", ističe Smajlović.
Kriza liderstva u demokratskoj partiji i političkoj sceni SAD
Najava Bajdenove kandidature i manjak drugih očiglednih demokratskih kandidata iza kojih bi stao stranački establišment ukazuje na krizu liderstva u "plavoj" stranci ali i široj američkoj političkoj sceni, smatra analitičar i politikolog Aleksandar Pavić.
"Praktično jedina afirmisana liderska figura na nacionalnom nivou je Tramp, šta god svi mislili o njemu - i naravno Bajden koji sedi u Beloj kući", ističe Pavić.
Za tu krizu unutar demokratske stranke odgovorna je i sama Bajdenova administracija koja nije aktivno radila na stvaranju novih lidera, što je, smatra naš sagovornik, ogroman problem.
Međutim, on ističe da bi demokratska stranka mogla da iznedri nekog novog kandidata ako Bajdenov, već nizak, rejting nastavi sa opadanjem, ali napominje da je izbor ipak ograničen.
Takođe, Pavić smatra da se demokratski establišment i aktuelni predsednik mogu da se susretnu sa izazovima "iznutra", prevashodno u vidu Roberta Kenedija mlađeg koji je svoju kandidaturu već najavio.
Naš sagovornik ističe da se "ne bi iznenadio ni da Berni Sanders ponovo pokuša."
"To magično Kenedijevo ime može da pomuti račune, da ponovo izmeša karte", ističe Pavić, za kojeg navodi da "neće biti ugodan protivkandidat" Bajdenu.
Shodno tome, naš sagovornik očekuje pokušaje drugih demokrata da "sabotiraju Kenedijevu kampanju, prevashodno u vidu ograničenog pristupa glavnim medijima, kao što je bio slučaj borbe Bernija Sandersa za mesto demokratskog kandidata sa Hilari Klinton 2016. godine.
Kenedi zastupa ono što je demokratska partija nekad bila i jedna je "vrsta demokratskog mirovnog kandidata", ocenjuje Pavić, i zato očekuje da on postane "meta duboke države."
"Biće zanimljiv Bajdenov odnosi prema njemu, kako će da ga pominje, jer mislim da će mu biti najveći izazov, možda ne u javnom mnjenju jer će mu biti isključen pristup medijima, ali će ga ipak naterati da se izjašnjava o pojedinim pitanjima", ocenio je naš sagovornik.
Međutim, Pavić napominje da Kenedi ima skoro 70 godina, a da je Berni Sanders godinu dana stariji od Bajdena. i to "samo simbolički govori koliko je američka politička kriza duboka".
