"Politiko": Debakl sa žitom izvrće ruglu evropsku podršku Ukrajini

Prošle su gotovo dve nedelje od kada su istočne članice Evropske unije zabranile uvoz ukrajinskih žitarica, a ta organizacija i dalje nije uspela da reši problem zaglavljenog žita.

Taj debakl sa žitom "izvrće ruglu" takozvanu evropsku solidarnost sa Ukrajinom, piše "Politiko".

Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis održao je tokom prošle nedelje sastanke sa ministrima iz Poljske, Mađarske, Slovačke, Bugarske i Rumunije kako bi pronašao rešenje - ali bez uspeha.

Evropski ambasadori ponovo će se sastati u petak, ali bez dogovora sa pet istočnih članica, takav sastanak ne bi imao mnogo smisla, navodi briselski portal.

Borbe se vode oko odluke o produženju dozvole bescarinskog uvoza ukrajinskog žita, koju je EU donela prošlog juna "u znak solidarnosti" sa tom zemljom. Prvobitno je zamišljeno da ta mera bude na snazi 12 meseci.

"Čudno je da do sada nismo dobili objašnjenje šta se zaista dešava", rekao je direktor ukrajinske poljoprivredne kompanije "SovEkon" Andrej Sizov. "Postoji puno izjava, a mnoge od njih su kontradiktorne".

Poljska, Mađarska, Slovačka i Bugarska ograničile su uvoz ukrajinskog žita zato što je taj proizvod preplavio njihova tržišta. Rumunija nije uvela takve restriktivne mere, ali je pozvala na uvođenje ograničenja na nivou EU.

EU je svakim danom sve bliža letnjoj žetvi, kada će se na tržištima Istočne Evrope pojaviti još nekoliko miliona tona žita. Poljska je, na primer, zabeležila višak od četiri miliona metričkih tona žita - više nego što preko svojih luka može da izveze pre ovogodišnje žetve.

Kakvo jedinstveno tržište?

Odluke o zabrani uvoza žita krše pravila jedinstvenog evropskog tržišta, a mnoge zemlje članice tog bloka oštro su ih kritikovale i nazvale "neprihvatljivim".

"Ne možete da pozivate na solidarnost i istovremeno donosite takve jednosatne odluke", rekao je francuski ministar poljoprivrede Mark Fezno.

Ali umesto da "dovede u red" svoje istočne članice, Evropska komisija se posvetila izradi "privremenih rešenja" kako bi obezbedila dalji protok ukrajinskih žitarica.

Pobunjene države su takav predlog dočekale širom otvorenih ruku - a od Komisije zahtevaju značajno proširenje liste proizvoda čiji je uvoz u EU ograničen. 

Oni takođe zahtevaju i čvršće garancije da će ukrajinski prehrambeni proizvodi imati sigurne kupce na trećim tržištima - poput Severne Afrike i Bliskog istoka - kako se ne bi "zaglavljivali" u Istočnoj Evropi.

Pet država članica predložilo je i da EU bude kupac tog žita, zajedno sa Programom za hranu Ujedinjenih nacija (VFP), koji već učestvuje u sporazumu o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog Mora.

Ta ideja, ipak, nije naišla na topao prijem u Briselu. Problem pre svega predstavlja to ko će da plati samo žito, pošto se VFP generalno bavi distribucijom, a ne nabavkom hrane.

"Ponuđeni sporazum je iznenađujuće dobar za Poljsku, više nego što je iko mogao da pomisli da je moguće", rekao je evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski, inače Poljak.

"Voleo bih da se ovaj sporazum postigne, kako bi se očuvala slika Poljske ako zemlje predvodnice u pružanju pomoći Ukrajini- Mi smo blizu postizanju velikog rešenja na evropskom nivou, bilo bi šteta da ga izgubimo", zaključuje on.