RT Balkan analiza: Zašto je zabrana uvoza ukrajinskog žita stvar zdravog razuma?

Ako je neko prošle godine bio zabrinut zbog apokaliptičnih najava da Evropi i svetu preti glad, jer je sukob u Ukrajini izazvao krizu hrane, verovatno je bio iznenađen zbog odluka Poljske, Mađarske, Slovačke i Bugarske da zabrane uvoz žita iz Ukrajine.

Njima se danas pridružila i Rumunija koja je poručila da će pečatiti i nadgledati tovare ukrajinskih žitarica koji prolaze kroz zemlju, uz zabranu uvoza.

Šta bi takve odluke mogle da znače, pokazali su i snimci iz grada Rava-Ruska sa ukrajinsko-poljske granice, gde se vide kilometarske kolone kamiona. Kako je rekao jedan od vozača za medije, poljski carinici nemaju odobrenje da dozvole prolaz kamionima koji prevoze prehrambene proizvode. 

Iako su protesti poljoprivrednika u nekoliko zemalja EU nagovestili da raste nezadovoljstvo zbog preplavljenosti lokalnih tržišta jeftinim žitaricama iz Ukrajine, čini se da tako oštre poteze niko nije očekivao. Naročito ne EU koja je odmah reagovala i poručila da je "jednostrano delovanje članica EU u oblasti trgovine neprihvatljivo".

Ruku na srce, ranija odluka Evropske unije o ukidanju carina na ukrajinsko žito proizvela je upravo takvu situaciju, jer je smanjila konkurentnost proizvođača iz drugih zemalja.

Zvaničnici iz gorepomenutih zemalja pozvali su EU da donese adekvatne mere, a nakon današnjih razgovora u Briselu saopšteno je da je Evropska unija pripremila 100 miliona evra naknade za farmere u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom, kao i da planira da uvede ograničenja na uvoz ukrajinskih žitarica.

Silosi moraju da se prazne, bliži se naredna žetva

"Ne znam šta bi EU mogla da uradi, jer ona se mnogo muči sa svojom poljoprivrednom politikom koja se pokazala kao nedorasla modernim izazovima kao što su kovid ili rat", ocenjuje za RT Balkan Natalija Bogdanov, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Kaže da bi jedno od rešenja bilo da EU otkupi deo ukrajinskog žita, da države članice donesu interne odluke da povećaju svoje rezerve, pa da kao akt dobre volje kupe žito od Ukrajinaca.

"Ali i dalje ostaje problem gde će to da drže? Šta će sa tim da rade? To je ozbiljan problem", ističe.

Ona podseća da silosi moraju da se prazne, jer se bliži naredna žetva, "tako da sada vlada sveopšta panika da će ukrajinska pšenica preplaviti tržište i oboriti cene", što se nekim zemljama već i dogodilo.

Zemlje poput Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke, koje se graniče sa Ukrajinom, naročito su na udaru, pa su neke od njih zabranile ne samo uvoz, već i tranzit ukrajinskog žita.

Transport preko kopna znatno usporava ceo proces, a Crnomorska inicijativa, koja je omogućavala izvoz preko Crnog mora je blokirana i pitanje je da li će biti obnovljena nakon 18. maja. 

Međutim, ne samo susedne države, već i one udaljenije, plaše se reeksporta, to jest situacije u kojoj će domaći izvoznici kupiti žito po povoljnijoj ceni, iako nije domaće, da bi ga dalje preprodavali, što bi moglo da ima ozbiljne ekonomske posledice. 

"Srbija nije uvozila žito iz Ukrajine, jer imamo dovoljno, mi smo izvoznik. Ali ako ljudi imaju priliku da kupe nešto jeftinije, što bi kupovali skuplje iz Srbije? Ni naši prerađivači i mlinari uopšte neće biti sentimentalni u tom smislu, zato što je to srpsko žito", ističe naša sagovornica.

Nije to stvar evroskepticizma, to je stvar zdravog mozga

Bogdanov podseća da Unija još od pandemije kovida ne može da izađe na kraj sa trgovinom, bilo da su u pitanju hrana, lekovi ili nešto treće, "jer će svaka država da kaže: 'Pusti ti tu zajedničku politiku, tvoje tržište nema problem, moje ima'".

"Nije to stvar evroskepticizma, to je stvar zdravog mozga - meni treba pšenica, hleb mora da se jede", objašnjava Bogdanov. 

Dodatnu so na evropsku ranu sipaju prognoze da će ovo narušavanje jednoglasja u bezrezervnoj podršci Ukrajini proizvesti ozbiljnije političke posledice i razdor u bloku. 

Doduše, iz Poljske su stigla uveravanja da ta zemlja nastavlja čvrsto da podržava Kijev.

"Nisam sigurna da bi se Poljaci zamerali Ukrajincima u ovom momentu, vidim da su vrlo predusretljivi, nisu imali neke negativne komentare o Ukrajini", kaže Bogdanov. 

Ipak ističe da je poljski poljoprivredni sektor veoma velik i da je ta zemlja vrlo referentan proizvođač.

"To su ogromne žitnice i oni se plaše da će njihovi prerađivači uvesti žito po jeftinijoj ceni, a njihove farmere ostaviti na cedilu. Jer ako se te ogromne količine zakoče u Poljskoj, njihovi proizvođači stradaju bez potrebe", navodi ona.

Zamenik poljskog ministra inostranih poslova Pavel Jablonski potvrdio je da je njihov cilj da ni najmanji transport ne ugrozi tržište.

"Krajnji cilj je da zabrana uvoza žita ne bude na neodređeno vreme, već da se obezbedi da žito na pravi način dođe do krajnje destinacije", rekao je.

Nema ko da plati

S obzirom da evropske zemlje imaju značajne količine žita i ozbiljne proizvođače poput Italije ili Francuske, ukrajinsko žito je uglavnom išlo ka Aziji i Africi.

I sama Crnomorska inicijativa pokrenuta je zbog rizika da bi već ugrožene siromašne zemlje mogle da budu dodatno pogođene zbog sukoba u Ukrajini i blokade luka u Crnom moru. 

Sada, kada se ispostavlja da Evropa ima problem sa viškom žita, zašto se višak ne pošalje onima kojima je najpotrebniji? 

Nema ko da plati, objašnjava sagovornica RT Balkana, jer te države nemaju sredstva, pa njima UN i Svetski program za hranu kupuju i dostavljaju po kvotama.

"Svetski program za hranu je prošle godine imao problem sa finansiranjem otkupa, jer su cene žita bile strahovito visoke. Manje od polovine su mogli da finansiraju, nisu imali više para. I Svetski program za hranu je potrošio pare, jer su cene za neke proizvode bile duplo veće i oni su svoje budžete ispraznili", ističe Bogdanov. 

Dodaje da je "pokidan lanac i ceo sistem", te da se ne zna ko će da ga uspostavi. 

"Mislim da se bez Rusije i još nekoliko ozbiljnih zemalja to ne može učiniti ni na koji način", zaključuje.