Svet
Istočna Evropa zabranila uvoz ukrajinskih žitarica: Podržavamo vas, ali ne po cenu bankrota
Jedinstvo EU po pitanju Kijeva načeto je odlikom zemalja istočne Evrope da zabrane uzoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda
Političari i zvaničnici Evropske unije obrušili su se na istočnoevropske države Poljsku, Mađarsku i Slovačku zbog uvođenja zabrane uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, kritikujući ograničenja kao nezakonita i kontraproduktivna.
Kako piše "Politiko", ove tri zemlje zabranile su uvoz ukrajinskog žita i drugih prehrambenih proizvoda poslednjih dana, tvrdeći da je izvozni višak preplavio njihova tržišta i ugrozio egzistenciju lokalnih farmera.
Ograničenja ne samo što su dovela do sukoba Briselom, već su istovremeno ugrozila krhku solidarnost EU u podršci Ukrajini, navodi briselski portal.
Diplomate veruju da su zabrane uvoza u suprotnosti sa međunarodnim pravom i pravom EU, kao i da neće ispuniti ciljeve istočnoevropskih zemalja. "Jednostrane zabrane pojedinih zemalja neće rešiti ništa", rekao je češki ministar poljoprivrede Zdenek Nekula.
"Moramo da postignemo dogovor u celoj EU o pravilima prema kojima će poljoprivredna roba prelaziti iz Ukrajine u evropske luke, kao i da proizvodnja iz njih ide dalje u zemlje van EU koje zavise od ukrajinske proizvodnje", pojasnio je on.
Ovo pitanje, navodi "Politiko", moglo bi da se pretvori u tempiranu bombu.
Ukrajinska ekonomija se u velikoj meri oslanja na izvoz žitarica, koji je pre sukoba bio dovoljan da prehrani 400 miliona ljudi. Kada je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju, EU je brzo postavila takozvane "trake solidarnosti", ukidajući sve inspekcije na uvoz.
Kao rezultat toga, uvoz žitarica u okolne zemlje je skočio - izazvavši bes lokalnih farmera koji kažu da ne mogu da se takmiče sa Kijevom. Umesto tranzita kroz zemlje u ostatak sveta, žito ostaje na lokalnim tržištima, tvrde oni.
Sa predstojećom sezonom letnje žetve, situacija bi mogla postati još napetija. I Poljsku i Slovačku očekuju izbori kasnije ove godine na kojima će glasanje na selu biti ključno.
"Trake solidarnosti ne funkcionišu. Nemamo efikasne alate za kontrolu tranzita", rekao je za "Politiko" ambasador Poljske u EU Andžej Sadoš. "U našim silosima imamo oko 4 miliona tona ukrajinskog žita i treba nam neko vreme da stabilizujemo situaciju".
Evropska komisija je do sada u velikoj meri ignorisala probleme, rekao je on, što je primoralo poljsku vladu da reaguje.
"Pojedini farmeri počeli su da blokiraju terminale i železničke veze. Protestovali su. Bili smo veoma blizu eskalacije", rekao je Sadoš. On je istakao da je zabrana, koja ističe 30. juna, samo privremena.
Jedan diplomata EU optužio je Varšavu da se upušta u "politiku gestova".
"Situacija je došla do vrhunca, žele da pošalju signal da podržavaju svoje poljoprivrednike", rekao je ovaj diplomata. "Ali to zaista nije najelegantnije rešenje, posebno u pogledu solidarnosti za Ukrajinu", dodao je diplomata.
Drugi čak sumnjaju da li su mere uopšte legalne.
U javnosti, izvršna vlast EU, Komisija, zauzela je odmeren pristup, rekavši novinarima u Briselu da je "u ovoj fazi" prerano da se da definitivan odgovor o legalnosti tog poteza. Napomenuto je, međutim, da je "trgovina je u isključivoj nadležnosti EU i stoga jednostrane akcije nisu prihvatljive".
Uslovi trgovine između EU i Ukrajine takođe bi trebalo da budu zaštićeni uslovima zone slobodne trgovine koja se primenjuje od 2014.
Poljska odbacuje ideju da krši pravila, pozivajući se na nacionalne zakone koji joj to dozvoljavaju iz razloga javne bezbednosti. Međutim, nije u pitanju samo Poljska. Svaka od tri zemlje pokušava da izbegne gnev Komisije iznoseći različite argumente u svoju odbranu.
Slovačka, sa svoje strane, tvrdi da je bila prinuđena da reaguje nakon što su Poljska i Mađarska za vikend blokirale uvoz.
"Postojao je rizik da se njihove rute preusmere ka nama i da izazovu još veći pritisak na naše malo domaće tržište", rekao je jedan slovački zvaničnik, dodajući da su testovi pokazali i prekomerni nivo pesticida u pšenici.
Za razliku od Poljske i Mađarske, Slovačka je rekla da će zadržati tranzit otvorenim.
Izlaz?
Vijeslav Grin, jedan od glavnih vođa protesta poljoprivrednika u Poljskoj, rekao je da bi bolji način bio fokusiranje na zabranu proizvoda koji nisu u skladu sa standardnima EU, umesto da se uvede privremena opšta zabrana.
"Zaustavljanje ukrajinskog izvoza na dva meseca neće učiniti mnogo jer je potrebno najmanje šest meseci za izvoz 4 miliona tona (koje se već nalaze u Poljskoj)", rekao je on.
Da bi rešila ovo pitanje, EU je isplatila oko 30 miliona evra Poljskoj, oko 16,8 miliona evra Bugarskoj i 10 miliona evra Rumuniji.
To nije ni približno dovoljno, rekao je Sadoš, poljski ambasador. "Potrebna su nam sistemska rešenja, a ne samo podrška poljoprivrednicima", rekao je on. Poljska je želela da nastavi da podržava Ukrajinu kroz uvoz, rekao je on, "ali cena ne može biti... bankrot miliona poljskih farmera".
Takva sistemska rešenja, prema njegovom mišljenju, bila bi da se uvoznicima da rok od 24 sata, na primer, da pošiljke stignu do tranzitne luke kako bi se osiguralo da proizvodi ne ostanu u Poljskoj.
To je, međutim, pravno komplikovano i podrazumevalo bi više provera i papirologije - što bi potencijalno moglo još više da zadrži trgovinske tokove, kažu kritičari.
