"Telegraf": Najnovije rusko oružje menja tok sukoba u Ukrajini
Ruske snage predstavile su krajem marta novo oružje koje još nije viđeno - 11 takozvanih klizećih bombi.
Kako piše londonski "Telegraf", klizeće bombe su opremljene "krilima" koja im daju dodatni domet, a lete nisko i dovoljno daleko da izbegnu neke radare i sisteme protivvazdušne odbrane.
Za ove bombe se saznalo, kako se navodi, kada je jedna od takvih bombi slučajno pala u Belgorod.
"Telegraf" napominje da je pukovnik Jurij Ignat, portparol ukrajinskog vazduhoplovstva, rekao da ove bombe predstavljaju "veoma ozbiljnu pretnju".
Dodatni domet koji nudi tehnologija klizanja znači da ruski avioni mogu da izbegnu rizične letove u blizini linija fronta da bi ih ispalili.
"U ovom trenutku neprijatelj koristi taktičku avijaciju za borbene zadatke duž granice, linije fronta i morske obale. U svim tim regionima neprijatelj već oko mesec dana intenzivno koristi klizne bombe", rekao je pukovnik Ignat.
Ukrajinski zvaničnici procenjuju da ruske snage ispuštaju najmanje 20 klizećih bombi dnevno na bojno polje.
Dok se čeka najavljena ofanziva Kijeva, ukrajinski i zapadni analitičari počeli su da sugerišu da bi uvođenje ovog oružja u upotrebu moglo da primora ukrajinski generalštab da u poslednjem trenutku izvrši promene u svom operativnom planiranju.
Najosnovnije klizeće bombe su modifikovano oružje opremljeno krilima i navigacionim sistemima koji omogućavaju uspostavljanje putanje leta do cilja. Mogu da budu jednostavne i grube kao što su remontovane stare sovjetske avionske bombe FAB-500. Međutim, neke klizne bombe, kao što je UPAB‐1500B‐E, posebno su dizajnirane.
Čini se da su krilate bombe, koje su jeftinije i lakše za proizvodnju od balističkih i krstarećih projektila, postale prvi izbor Rusije, jer joj tobože ponestaje više visokotehnološke precizne municije.
Specifikacije i mogućnosti svakog klizećeg oružja – modifikovanog ili proizvedenog – drastično se razlikuju, a za neke se navodi da imaju radni domet do 75 milja i da mogu da pogode metu u radijusu od samo 10 metara. Analitičari veruju da klizeće bombe koje koristi Rusija imaju domet između 30 i 45 milja.
Bez obzira na efikasnost ovih bombi, to oružje daje ruskim borbenim pilotima mogućnost da efikasno koriste vazdušnu snagu za uticaj na kopnene operacije.
"Ovo novo oružje znači da je pretnja protivvazdušne odbrane koja je ranije ograničavala upotrebu udarnih i jurišnih aviona donekle ublažena", rekao je za "Telegraf" Džastin Kramp, vojni analitičar u obaveštajnoj konsultantskoj kući "Sibilajn".
Dok Ukrajina prelazi sa svojih zaliha sistema protivvazdušne odbrane iz sovjetske ere, Kijev u posedu ima samo mali broj sistema srednjeg i dugog dometa za odbranu od vazdušnih napada.
Većina sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa nalazi se na prvoj liniji fronta, dok su raketni sistemi većeg dometa daleko iza fronta da brane gradove i drže ih van dometa ruske artiljerije i napada dronom, navodi britanski list.
Poslednjih nedelja Rusija je ponovo povećala broj svojih dalekosežnih napada, koristeći dronove iranske proizvodnje, balističke i krstareće rakete na gradove, kako bi iscrpila ukrajinske zalihe raketa.
"Zašto bi koristili balističke krstareće rakete do kojih im nije ostalo mnogo? Ovo je jeftinija opcija. Zato za taj posao koriste klizne bombe ili rakete zemlja-vazduh S-300", rekao je pukovnik Ignat o klizećim bombama.
"S-300 ponekad možemo da presretnemo, ali ove bombe predstavljaju problem", dodao je ukrajinski pukovnik.
Zapadni vojni stručnjaci kažu da su ove bombe manje vidljive na radarima, zbog čega ih je teže pratiti.
Tehnike elektronskog ometanja i antiradarske tehnike koje su primenili Rusi znače da kijevske snage imaju samo krajnje ograničene mogućnosti da obore ove projektile pre nego što dođu do cilja.
Napadi takođe pokreću pitanja u Kijevu da li sistemi protivvazdušne odbrane treba da se udalje od naseljenih centara da bi se podržala predstojeća ofanziva.
Jedno rešenje bi bilo da na jeftine ruske klizeće bombe krenu sistemima "Patriot" ili drugim PVO jedinicama, ali su one isuviše dragocene, njihove rakete skupe i moraju se držati daleko od linije fronta kako ne bi bile ranjive na ruske udare.