"Volstrit džornal": CIA pomogla Bajdenu da osvoji vlast 2020. godine

Dolazak na vlast Džozefa Bajdena u novembru 2020. godine pomogli su ne samo bivši obaveštajci, već i aktivni operativci CIA, piše "Volstrit džornal", pozivajući se na izveštaj Odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa. 

U izveštaju je detaljno opisano poreklo pisma iz oktobra 2020. godine o laptopu predsednikovog sina Hantera Bajdena. List podseća na ranije otkriće da je Bajdenov tim za kampanju pomogao da se sastavi izjava 51 bivšeg američkog špijuna koji su tvrdili da laptop ima "sve klasične karakteristike ruske obaveštajne operacije".

To pismo je demokratama, novinarima i kompanijama u čijem su vlasništvu društvene mreže pružilo izgovor da odbace i cenzurišu dokaze o Hanterovoj trgovini uticajem, čime je uklonjena prepreka za izbornu pobedu njegovog oca.

Sada je, međutim, otkriveno da je u svemu učestvovao i aktivni zvaničnik CIA, koji je pomogao da se privuče što više potpisnika pisma. 

Izveštaj koji su zajednički objavili Odbor za pravosuđe i obaveštajne službe i Pododbor za naoružanje savezne vlade iznosi "prljave detalje" o pomenutom pismu, počevši od poziva učesnika u Bajdenovoj kampanji Entonija Blinkena bivšem zameniku direktora CIA Majku Morelu. Morel je rekao da je Blinken želeo njegovu "reakciju" na vesti o laptopu, ali je drugi potpisnik pisma naveo da mu je Morel preneo da je Bajdenov tim otvoreno zahtevao da sastave takvo pismo.

Morel tvrdi da je požurio da pomogne jer je želeo da Bajden pobedi na izborima. Lobirao je za što više potpisnika, jer "što više bivših obaveštajaca, to bolje", dodajući da će "Bajdenov tim biti oduševljen". Organizatori cele akcije su stavili akcenat na akreditive zvaničnika sa ruskim iskustvom kako bi dali kredibilitet njihovim nepotkrepljenim tvrdnjama.

Prvobitni nacrt je sadržao dva "dirljiva" pasusa u kojima se Bajden brani od kritika zbog lošeg rada njegovog sina u Ukrajini. Neki su ih smatrali isuviše pristrasnim i zato su uklonjeni.

List saznaje i da je bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper doprineo da sve izgleda što "autentičnije", kao i da je od 36 bivših obaveštajaca kojima se Morel obratio, 26 odbilo da potpiše. To su organizatori "poduhvata" zaboravili da napomenu dok su "prodavali" pismo kao "široko rasprostranjeno gledište obaveštajne zajednice".

Odbor CIA je spor, ali ne za svakoga 

Ono što je zaista problematično u celoj priči je to što su bivši zaposleni u obavezi da sve što nameravaju da objave prethodno podnesu Odboru CIA, kako bi se Agencija uverila da ne objavljuju poverljive informacije. Odbor se sastoji od zvaničnika CIA, mali je i spor, navodi list, a na njihovom sajtu stoji upozorenje da čak i rutinske stavke kao što je biografija ili lični stav za novine, mogu da zahtevaju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci kako bi bile odobrene.

Ali to nije bio problem za Morela, koji ima dobre veze. Poslao je pismo na odobrenje u 6.34 ujutru 19. oktobra, a ono je odobreno do 12.44 istog dana. 

Otprilike u isto vreme, bivši zvaničnik CIA Dejvid Kariens dobija poziv od osobe iz odbora CIA. Nakon što je Kariensu rekao da su memoari koje je želeo da objavi odobreni, zvaničnik mu iznenada govori o nacrtu pisma i traži od njega da ga potpiše. Kariens pristaje, kao i njegova supruga, takođe bivša službenica CIA. 

Kariens sada tvrdi da ne može da se seti imena te osobe, niti kada se poziv desio, iako je poslao mejl organizatorima u kojem potvrđuje da je voljan da potpiše.

Zbog činjenice da je zvaničnik CIA koristio vladino vreme i resurse kako bi doprineo Bajdenovoj pobedi, on zaslužuje otkaz, pogotovu imajući u vidu da je na toj poziciji lako mogao da zna da navodi u pismu nisu tačni, ocenjuje list. 

Istog dana, tadašnji direktor Nacionalne obaveštajne službe Džon Retklif javno je rekao da obaveštajna zajednica nema ništa što bi podržalo tvrdnju da je priča o Hanterovom laptopu "dezinformacija".

Iz takvog bezobzirnog zanemarivanja pravila proizlazi legitimno pitanje na koje je sve načine CIA možda uticala na političke procese 2020. godine.

Očekivano, CIA ignoriše zahtev odbora Predstavničkog doma za dokumentacijom koja se tiče odobrenja pisma od strane CIA i komunikacije o pismu sa bivšim zaposlenima (kao što je Kariens). Ne postoji opravdanje za takvo ometanje postupka, posebno imajući u vidu da je sam CIA odbor celu stvar proglasio javno dostupnom.

To je očekivano u ovim okolnostima, zaključuje "Volstrit džornal" i podseća da se obaveštajne i bezbednosne agencije sve drskije mešaju u politiku - kroz curenje informacija, istrage, dojave političarima - nakon čega se pozivaju na "poverljivost informacija" kada ih nešto pitaju.