Svet
"Ekonomist": Skupi energenti ubili više ljudi nego kovid 19
Povećanje cene električne energije za 10 centi po kilovatu povezano je sa povećanjem stope smrtnosti od oko 2,2 posto prošle zime
Nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba i uvođenja zapadnih sankcija Rusiji, Evropu je pogodila energetska kriza i skok cena, pa su tako cene energenata prošle zime porasle za 69 odsto (struja) i 145 odsto (gas) u odnosu na dve godine ranije.
Međutim, visoke cene energije mogu nekoga da koštaju života, jer obeshrabruju ljude da pravilno greju svoje domove, a život u hladnoći povećava rizik od srčanih i respiratornih problema, upozorava "Ekonomist". List je još u novembru predvideo da bi skupa struja mogla da ima za posledicu između 22.000 i 138.000 smrtnih slučajeva tokom blage zime.
Upoređujući broj smrtnih slučajeva prošle zime u Evropi, sa onim koji bi mogao da se očekuje s obzirom na statistiku prethodnih godina (2015-2019), "Ekonomist" navodi da je broj smrtnih slučajeva širom Evrope bio veći od očekivanog.
Oni su koristili pokazatelj "višak smrtnih slučajeva", koji predstavlja razliku između ukupnog broja registrovanih smrtnih slučajeva i proseka tokom prethodnih godina za isti period.
"U 28 evropskih zemalja koje smo istražili, bilo je 149.000 viška smrtnih slučajeva između novembra 2022. i februara 2023, što je jednako povećanju od 7,8 odsto", ističe se.
Nekoliko faktora može da objasni to povećanje. Među onima koji su umrli prošle zime, skoro 60.000 je registrovano kao smrt prouzrokovana kovidom 19, ali korona ne može da objasni toliki rast. Od marta 2020. do septembra 2022. godine u Evropskoj uniji 79 odsto od ukupnog viška smrtnih slučajeva činili su smrtni slučajevi zbog kovida 19. Međutim, prošle zime je taj procenat bio 40 odsto.
Na broj umrlih su uticale i vremenske prilike, navodi "Ekonomist" i dodaje da je zahlađenje u decembru pratilo porast smrtnosti i to za 2,2 odsto. Međutim, prošla zima je bila blaža od proseka 2015-2019, pa sama hladnoća ne može biti objašnjenje.
Najzad, visoke cene energenata su mogle da utiču na neslavnu statistiku. Gledano po zemljama, otkriva se da su oni sa najvećim viškom smrtnih slučajeva obično oni koji su imali najveća povećanja cena, pokazuje računica "Ekonomista".
"Procenjujemo da je povećanje cene električne energije za 10 centi po kilovatu povezano sa povećanjem stope smrtnosti od oko 2,2 posto. Da je struja prošle zime koštala isto kao 2020. godine, naš statistički obrazac bi pokazao 68.000 smrtnih slučajeva manje širom Evrope, što bi bio pad od 3,6 odsto", ističe list.
Oni dodaju da je broj smrtnih slučajeva u Evropi mogao da bude još veći da vlade nisu intervenisale na energetskim tržištima, iako niže cene povećavaju potražnju, uzrokujući probleme u drugim delovima sveta. Proračuni "Ekonomista" pokazuju da su državne subvencije spasile 26.600 života u 23 zemlje EU.
